Kraj školske godine 20. juna. Učitelji odoše dva meseca na odmor, deca ostala bez znanja !

Zaista, pitamo vas – učitelji, da li vas je sramota?

Vi koji ste tri meseca odbijali da držite časove. Vi koji ste uzeli platu za posao koji niste radili. Vi koji sada, sa osmehom na licu, pakujete kofere za more i krećete na odmor – od čega tačno? Od nečega što niste ni započeli?

Ogrešili ste se o ono najčistije – o decu.

Dok ste vi vodili svoju borbu, deca su gubila budućnost.Dok ste vi brojali dane do nove blokade, oni su brojali dane bez škole.Dok ste vi zvali na „otpor“, oni su gubili znanje.

Vi, koji treba da učite poštenju, zakonitosti, redu – vi ste ga prvi prekršili. Zakon, pravdu, moral. I, što je najgore – veru u školu. Jer dete koje jednom izgubi veru u školu – teško je više vraća. Nema opravdanja. Nema izgovora.

Ne može se braniti Vesna Jerotijević, koja je, zajedno sa političkim grupacijama, blokirala školsku godinu kao da blokira saobraćajnicu. Ne mogu se pravdati roditelji koji su podržavali takvo ponašanje, a decu – umesto u učionice – slali kući. Nije politika ta koja uči dete da piše i čita. To ste trebali vi. A niste. I zato će, bez buke, ali sigurno – istorija suditi. Sudiće i narod. Tiho, ali nepogrešivo. Vaša imena neće biti u čitankama kao primer. Biće u fusnotama o jednom tužnom vremenu srpskog obrazovanja. Ne ponovila se ni ta godina, ni takvi učitelji.

Znajte – niste zaradili svoju platu.

Niste časno zaslužili nijedan dinar. Niste „nadoknadili“ ono što ste uništili – jer znanje ne može da se nadoknadi na brzinu. Ne možete da zalepite flaster na rupu kroz koju je iscurilo poverenje – i nazovete to nastavom.

A mi nismo zaboravili.

Nismo zaboravili ko je ostao u učionici. Ko nije napustio tablu. Ko nije gasio svetlo u školi. Ko je, i kada je bilo najteže, ostao uz decu. Njima – duboki naklon i večno poštovanje. Jer učitelj nije samo zanimanje. Učitelj je zavet!

GZS