JURIĆ IZ MRČAJEVACA: SILOVANJA NIJE BILO – KO ĆE ODGOVARATI ZA JAVNI LINČ DECE?„SRAM DA BUDE NOVINARA KOJI JE INTERVJUISAO DETE, ALI I MEDIJ KOJI JE TO OBJAVIO“

Mrčajevci, Čačak – Igor Jurić, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu i jedan od najpoznatijih boraca za prava i bezbednost dece u  Srbiji, posetio je Mrčajevce nakon slučaja koji je izazvao buru u javnosti i u kojem su maloletnici,

mnogo pre konačnog epiloga pred nadležnim organima, bili izloženi ogromnom pritisku javnosti.

Jurić je razgovarao sa porodicama i decom osumnjičenom za nasilje, a nakon posete izneo je izuzetno ozbiljne tvrdnje o samom slučaju, ali i teške optužbe na račun svih koji su učestvovali u javnom obeležavanju maloletnika.

Njegova najvažnija poruka glasi – silovanja nije bilo.

„Ono što je zaključak ove moje posete, i to sada izgovaram pod punom pravnom i krivičnom odgovornošću, a to će i sudski proces dokazati u nekom narednom periodu: silovanja definitivno nije bilo i to je ono što je najvažnije u ovom celom slučaju“, rekao je Jurić.

Međutim, time, prema njegovim rečima, ogromna šteta koja je već pričinjena deci ne nestaje.

Naprotiv.

 

ŠTETA JE NEMERLJIVA !

Jurić upozorava da su posledice javnog presuđivanja pogodile sve maloletnike u ovom slučaju – i dečaka označenog kao žrtvu i dečake koji su u delu javnosti unapred označavani kao silovatelji.

„Šteta je nemerljiva i sva deca su trajno oštećena i ranjena“, poručio je Jurić.

Posebno je kritikovao one koji su delili lične podatke maloletnika i učestvovali u njihovom javnom obeležavanju, uz očekivanje da nadležni organi ispitaju takvo postupanje.

„Zaista se nadam da će tužilaštvo pokrenuti proces i da ćete svi vi odgovarati za to što ste radili. Treba da se stidite, jer upravo ste vi odgovorni za patnju svih dečaka aktera u ovom događaju“, rekao je Jurić.

JURIĆ: DA LI BISTE BILI SREĆNI DA JE NEKO DETE DIGLO RUKU NA SEBE?

Najpotresniji deo njegovog obraćanja odnosi se na pritisak kojem su deca bila izložena.

Jurić otvoreno pita šta su oni koji su unapred presuđivali maloletnicima zapravo želeli i dokle je takva atmosfera mogla da dovede.

„Ne znam zaista kakvu ste kaznu želeli. Da li je to godina, dve, deset ili možda doživotna kazna zatvora za ove dečake? Možda biste bili srećni da su pod pritiskom, a pritisak je jako veliki, digli ruku na sebe? Da li biste se možda osećali bolje? Ja ne bih“, kazao je Jurić.

Dodaje da se upravo toga i plašio.

„Zaista sam se plašio da se to ne desi, jer nije pravda nepravedno optužiti nekoga, posebno ne dete.“

MEDIJSKI LINČ  I NE PROVERENE INFORMACIJE KRENUO IZ OZONA - HOĆE LI ODGOVARATI KONAČNO ?!

Posebno teško pitanje posle Jurićevog obraćanja jeste uloga pojedinih medija i novinara koji su ovaj slučaj pratili na način koji je mogao omogućiti prepoznavanje maloletnika ili ih unapred izložiti osudi javnosti.

Jurić je posebno osudio intervju sa maloletnim detetom koje je u slučaju označeno kao žrtva. Taj sramni medijski zadatak obavio je Nebojša Jovanović direktor i urednik Ozona čiji je vlasnik Stojan Marković. Prilog je pored Ozona emitovala Nova S.

„Kako se naziva kada novinar intervjuiše maloletno zlostavljano dete? Kako nazivamo tog novinara? Gde je etika? Gde je moral? Sram da bude i novinara koji je intervjuisao dete, a sram da bude i medij koji je to objavio“, poručio je Jurić.

To otvara ozbiljno pitanje profesionalne, etičke, a tamo gde za to postoje zakonski uslovi i eventualne pravne odgovornosti svakog medija koji je objavljivanjem podataka, fotografija, intervjua ili drugih detalja mogao da ugrozi privatnost i dostojanstvo maloletnika.

U javnosti su ovaj slučaj pratili i novinar Nebojša Jovanović i Ozon Press, čiji je urednik Stojan Marković. Ukoliko su u njihovim objavama izneti podaci na osnovu kojih su maloletnici mogli biti identifikovani ili su deca predstavljana kao kriva pre odluke nadležnih organa, upravo konkretne objave treba da budu predmet profesionalne i, ukoliko postoje osnovi, nadležne pravne ocene.

Jurić u svom obraćanju njih poimenično nije naveo, ali je njegova poruka svim novinarima i medijima koji su prelazili granicu zaštite maloletnika bila brutalno jasna:

„Gde je etika? Gde je moral?“

OTAC DEČAKA PO SAVETU ADVOKATA ODBIO RAZGOVOR I PONUĐENU POMOĆ

Jurić tokom boravka u Mrčajevcima nije razgovarao sa dečakom označenim kao žrtva.

Kaže da je njegovoj porodici ponuđena pomoć i podrška Centra, ali da do razgovora nije došlo.

„Nažalost, nisam imao priliku da upoznam dečaka iz Mrčajevaca. Ponudili smo i pomoć i podršku porodici dečaka, ali je otac, kako mi je rekao, po savetu svog advokata odbio razgovor i odbio pomoć. Ja to apsolutno poštujem“, kazao je Jurić.

Jurić je odbacio i političku dimenziju koja je tokom afere pripisivana porodicama, tvrdeći da roditelji dece nisu bili niti su danas članovi bilo koje političke stranke.

„NE OČEKUJTE OD MENE DA SPAŠAVAJUĆI JEDNO DETE UNIŠTIM DRUGO“

Igor Jurić najbolje zna koliko tragedija jednog deteta može promeniti život čitave porodice. Nakon ubistva njegove ćerke Tijane Jurić svoj javni angažman posvetio je bezbednosti dece, a danas vodi Centar za nestalu i zlostavljanu decu.

Zato je njegova završna poruka iz Mrčajevaca možda i najvažnija.

„Naša je obaveza da brinemo o svakom detetu, i žrtvi i nasilniku. Nemojte od mene nikada očekivati da radim na način da, pomažući jednom detetu, uništim živote neke druge dece.“

Slučaj iz Mrčajevaca mora dobiti svoj epilog tamo gde jedino i treba – pred nadležnim institucijama.

Ali posle svega ostaje još jedno veliko pitanje.

Ko će odgovarati za presude koje su deci izrečene na društvenim mrežama i u medijima pre nego što je svoj posao završio sud?

Ako su maloletnici javno označavani kao silovatelji, ako su objavljivani podaci koji su omogućavali njihovo prepoznavanje i ako je maloletna žrtva izlagana javnosti, onda pitanje odgovornosti za takvo postupanje ne sme nestati zajedno sa naslovima koji su ga proizveli!

GZS