STOJČIĆU IZ GORNJEG MILANOVCA ZBOG 12 UVREDA NOVČANA KAZNA OD 975.000 DINARA ILI 975 DANA ZATVORA ZAMENSKI

Gornji Milanovac - Vrhovni sud odbacio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je u ime Branimira Stojičića podnela odbrana,

čime su na snazi ostale pravnosnažne presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu i Višeg suda u Čačku.

Stojičić je pravnosnažno oglašen krivim za 12 krivičnih dela uvrede, kao i za produženo krivično delo uvrede. Izrečena mu je jedinstvena novčana kazna od 975.000 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude.

Sud je odredio i da će, ukoliko kazna ne bude plaćena, za svakih započetih 1.000 dinara novčane kazne biti određen jedan dan zatvora, u skladu sa zakonom. Okrivljeni je obavezan i da plati 10.000 dinara sudskog paušala, dok će se o troškovima privatnih tužilaca odlučiti posebnim rešenjem.

Osnovni sud u Gornjem Milanovcu doneo je presudu 20. marta 2026. godine, a Viši sud u Čačku je 26. maja odbio žalbu odbrane i potvrdio prvostepenu odluku. Vrhovni sud je 9. jula 2026. odbacio kasniji zahtev odbrane kao nedozvoljen.

Ovaj postupak pokazuje da javna reč, naročito kada se ponavlja i usmerava prema konkretnim ljudima, nosi pravnu odgovornost. Sudovi su u ovom slučaju utvrdili postojanje krivične odgovornosti, a novčana kazna od skoro milion dinara jasno pokazuje da uvrede nisu bezazlene niti mogu ostati bez posledica.

 

ŠTA JE BIO POVOD POSTUPKA

Prema ranije objavljenom izveštaju o prvostepenoj presudi, postupak je pokrenut zbog događaja na opozicionom protestu ispred zgrade Opštine u Gornjem Milanovcu. Navodi se da su tom prilikom u tiganju „dinstate“ fotografije više ljudi, a zatim su pojedini građani javno prozivani imenom i prezimenom i nazivani pogrdnim izrazima preko megafona.

Upravo je takvo javno targetiranje dovelo do 12 zasebnih optužbi za uvredu, koje je sud objedinio i ocenio kao produženo krivično delo. (Raniji izveštaj o presudi)

Vrhovni sud nije ulazio u novo ocenjivanje činjeničnog stanja, već je zahtev odbrane odbacio kao nedozvoljen. Time su ostale na snazi odluke nižih sudova: prvostepena presuda od 20. marta i drugostepena odluka Višeg suda u Čačku od 26. maja 2026. godine.

ŽESTOKO PLATIO PONIŽAVANJE GRAĐANA

Političko okupljanje, protest ili javni nastup ne daju nikome pravo da druge ljude javno ponižava, proziva i vređa. Ovaj sudski epilog predstavlja jasnu opomenu da se za reči izgovorene pred publikom, pred kamerama ili preko megafona snosi odgovornost.

 

OŠTEĆENI MOGU DA TRAŽE NAKNADU ZBOG POVREDE ČASTI I UGLEDA

Pravosnažna krivična presuda predstavlja značajan dokaz u eventualnim parnicama za naknadu nematerijalne štete. Osobe koje su bile obuhvaćene uvredljivim javnim prozivkama najavili su da  pokrenu građanske postupke i zahtevaju pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti, ugleda i prava ličnosti.

Sud bi u svakom pojedinačnom postupku cenio okolnosti slučaja: sadržaj i težinu izgovorenih reči, javnost događaja, način na koji je osoba prozivana, posledice u njenoj porodici, radnoj i životnoj sredini, kao i trajanje i intenzitet pretrpljenih duševnih bolova. Pravosnažna presuda za uvredu može imati naročitu težinu jer je krivični sud već utvrdio odgovornost za konkretne radnje.

Ako svih 12 oštećenih odluči da traži naknadu, ukupan zbir potraživanja zaista može biti visok, pa i višemilionski. Praksa Vrhovnog suda o povredi časti i ugleda



GZS