i rashađuju se od vreline na pašnjaku. Hladna voda Vrela, kako meštani zovu i vrelo i kratku rečicu, izbija iz pećine pod brdom Borje, na padinama Čemernice.

Do pre pola veka ili koju godinu više Vrelo je pokretalo kamenje đerdana vodenica pored puta i Urvine kojom je oticala rečica, posle Bursaća najkraća desna pritoka Tisovice. Između škole osmoljetke i crkve posvećene prazniku Blagovesti 1963. godine je, uz podršku „Limskih HE”, podignuta brana za jezero male hidroelektrane.

Posle vreline u paši - pojilište na Vrelu

U knjizi „Limske hidrolektrane” (Beograd, 2010) dr Slobodan V. Ristanović navodi da je izgrađena betonska brana visoka metar i po, dovodni kanal dug 397 metara i metalni cevovod od 97 metara sa turbinom hidrocentrale. Akumulacija na nadmorskoj visini od 1. 070 metara, mogla je da primi 1. 500 kubika vode, „što će sa minimalnim dotokom od 70 litara u sekundi biti dovoljno za rad ovog malog postrojenja”.

Seljaci kažu da se i među govedima zna red

Međutim, planovi projektanata su bili kratkog veka. Posle žalbi meštana i crkvenih vlasti da nivo vode u jezeru plavi deo groblja i ugrožava crkvu, porušen je deo brane. Sa zgrade postrojnja nedaleko od Šeovića ćuprije na Tisovici razgrabljen je krov, stolarija i deo opreme, a cevovod su LHE prodale ili ustupile. U vreme gradnje i rušenja brane deo meštana je tvrdio da se u gradnju ušlo brzopleto, „da je učinjena podvala selu“...?! Danas, pak, traju sporovi kad povremeno, a najčešće za Gospođindanski sabor, grupa meštana od najlona i daski podigne branu na otoci. Bilo je i planova da jezero bude turistička atrakcija, te da se opet podigne mini HE, sa drugom trasom cevovoda...

Izvor iz pećine pod Borjem

Neobične fotografije snimio je objektivom iz drona Stanko Golubović, učenik VII razreda OŠ „Živko Ljujić” u Novoj Varoši, pri prvoj poseti Štitkovu.

Stara i nova škola - bez đaka

Vlast kriva za krađu (Iz knjige „Starovlaška riznica”)

Čuje Tiko Ljujić, tadašnji direktor Limskih HE, da je sa mini HE na Vrelu u Štitkovu odneto što se moglo skinuti, pa se tamo zaputi sa saradnikom. Zateče zgradu ruinu, bez vrata i prozara, poharanu....Ljutit, zapita seljaka u prtištu, iz kuća Šeovića, što je čuvao mršavu kravicu kraj Tisovice:

– Dobro, druže, ko ovo uništi?!?

– Vlast, druže...!

– Kako vlast...?

– Da je ova država imala vlast kad je odnet prvi crep, ne bi skinuli drugi...

Tutnu mu Tiko kutiju cigareta u ruke, a u džipu, na putu za Božetiće, više puta je ponovio:

– Seoska mudrost...

– Koliko bi bilo bolje da je on meni direktor...? – pecnu saradnik Ljujića.

Zlatar info, D. Gagričić / GZS