Једно сећање на дане кад је Србија 1999. била бомбардована: четворица браће из Атенице код Чачка на бранику отаџбине 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Једно сећање на дане кад је Србија 1999. била бомбардована: четворица браће из Атенице код Чачка на бранику отаџбине
Trenutno na sajtu: 547       |       Podeli:
30.03.2023 | 1 коментар(а)



Чачак – Нека сећања понекад избледе, нека неће никад. Као из дана бомбардовања СРЈ које ће навек остати убележена



под белешком „Четворица браће на бранику отаџбине”, објављеној у „Политици” и послатој из Чачка априла 1999. године. Ту стоји:
„Сачуваћемо нашу земљу јер смо храбра нација, док су зликовцима авиони и ракете једина снага. Они немају ни срце ни понос – каже Љубинко Ђоковић, којем су четворица синова на бранику отаџбине.

Он и супруга Милева у својој кући на пет ари плаца у Атеници поред Чачка, однеговали су Србољуба (26), Александра (25), Ненада (22) и Видоја (21). Најстарији је на завршној години студија, док остали имају средњу школу. Ненад је недавно дошао из Војске где је био рањен у нападу шиптарских терориста и вида ране, док су остала тројица браће на положајима БЈ, негде на Космету.
- Ионако нам није лако, али поносни смо што имамо синове који бране нашу једину отаџбину. Уверен сам да ће овом злу доћи крај и да ће нам се деца вратити кући- вели отац очекујући звук телефона јер Видоја, рецимо, није чуо већ 18 дана.

Сав свој иметак Љубинко и Милева стекли су од радничких плата у чачанској „Слободи”, коју су фашисти душмански разорили ракетама и бомбама. Али, они верују да ће фабрика, њихова друга кућа, оживети кад рат прође. Оживеће, рече Љубинко, захваљујући солидарности нашег народа који је знао да се испомаже у најтежим часовима”.

Две деценије касније генерал Српске војске Владимир Лазаревић и јунак из одбране отаџбине, причао је за новине:
Био сам пред командом на Космету а бомбе су падале тамо где је био мој син Марјан. Начелник ГШ Небојша Павковић је био баш ту и заједно смо тражили мог сина. Срећом, био је само угруван а генерал Павковић је тада први пут чуо да су ми два сина крај мене.

Генерал Лазаревић је, иначе, пре тога издао наређење да у Приштинском корпусу не смеју да буду више од два војника из једне српске породице. У свом случају није поштовао наређење које је сам потписао.
Ово су људи који су обележили најчасније стране српске повести.

ГЗС




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (1)

  • Dejan bojović

    Da je više bilo ovakvih patriotski porodica. Dok smo mi ratovali tatinih sinova nije bilo sedeli su u kafićima sa naočarima za sunce sve deca od direktora i tajkuna a mi deca iz radničkih porodica kamion i pravac kosmet u prve borbene redove da vratimo dug otadžbini. I



  •  















     


     

    © Глас Западне Србије
    Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
    032 347 001
    redakcija@glaszapadnesrbije.rs

    Импресум

    Статистика сајта:
    Прес: 155.773.200 посета
    Тренутно на сајту: 547 посетилац(a)