osnove predškolskih ustanova, u čije vreme je izgrađeno 10 vrtića, odmaralište „Ovčar” u Ulcinju i odmaralište na Zdravljaku.

Jelisavata Jela Surudzić je žena čije ime je crvenim slovima upisano u istoriju grada Čačka. Rođena 1933. godine u dragačevskom selu Goračići, u to vreme bila je jedna od retkih koja je nakon nižih razreda čačanske Gimnazije, završila Učiteljsku školu u Užicu i Višu pedagošku za vaspitače u Beogradu. Bili su to teški dani za jednu devojčicu, ali uz sebe je imala majku koja najveći borac kog je upamtila.

„Ona je svakog petka dolazila peške iz sela do grada kako bi meni i gazdarici kod koje sam živela donela hranu i to na leđima, sira, kajmaka, kromipira i slanine. Kasnije sam izračunala da je ona za vreme tog mog školovanja u Čačku prešla čak 4.000 kilometara. Itekako sam imala od koga da naučim sve o pažnji, brizi i požrtvovanju prvo u svom domu, a zatim i u školama i to sam znanje uspešno sprovela u praksi”, izavila je svojevremeno Jela za RINU.

Prvo je počela da radi kao učitelj i to u jednom nepristupačnom selu na planini Goliji. Do svog radnog mesta stigla je na konju probijajući se kroz snežne smetove, a kad je odlazila sa suzama u očima Jelu je ispratilo celo selo. Stigla je u Čačak gde je počela da radi kao vaspitač u vrtiću, a kasnije je postala i direktor te ustanove.

Kada je došla na njeno čelo, u gradu na Moravi postojala su samo dva obdaništa, a za vreme njenog mandata izgrađeno je čak deset! Dešavalo se da se u samo jednom danu jedan vrtić otvara, a na izgradnji drugog postavlja kamen temeljac. Takav učinak čak i u ono „zlatno Titovo doba” bio je pravi podvig, pa su u Čačak na konsultacije i da uzmu plecer uspešnog poslovanja, dolazile brojne evropske i svetske delegacije.

„Imali smo viziju da izgradimo što više vrtića, jer Čačak je šezdesetih godina prošlog veka počeo ubrzano da se naseljava. Sa kolegama sam obilazila naseljena mesta i gde je bilo puno zgrada, odmah smo tražilii lokaciju i za vrtić. Među prvima je otvorne ’Leptirić’, to je bila samo livada zarasla u korov, a onda su usledili i ostali. Kad je sagrađen most i pregažena Morava, otvorili smo vrtić ’Mladost’ na keju. Ja sam rukovodila svim tim poslovima, bila inicijator, ali ništa ne bih mogla da uradim da oko sebe nisam imala dobar tim, a rukovodstvo Čačka je imalo izraziti sluh za decu i njihove potrebe”, pričala je Jela.

Bili su to funkcionalni vrtići, sa nekoliko vaspitnih grupa, a zahvaljujući sposobnoj Jeli tada su u Čačku uvedene i jaslice u predškolske ustanove. A svoj posao na zavidnom nivou i tada su obavljali logopedi, psiholozi i ostali stručni saradnici. Dragačevku svi pamte kao veliku ali i izuteno skromnu direktorku. Za sve vreme svog službovanja, koje je trajalo 25 godina Jela nije imala vozača niti besan automobil, od početka do kraja vozila je mali reno četvorku.

„Nismo mi mislili na ličnu materijalnu dobit, već samo na dobro naše dece i zaposlenih. Tada su radnici u vrtiću imali 10 odsto veću platu nego prosvetni radnici, ali to su bile kuvarice i vaspitači koji bi na posao dolazili ujutru u pet sati i odlazili kad sva deca odu kući i to se moralo poštovati. Izuzetno sam ponosna i na izgradnju odmarališta u Ulcinju, jer su mališani pre toga 10 godina letovali u šatorima, a kasnije su dobili fenomenalan objekat za boravak”, svedočila je ova nekadašnja direktorka vrtića.

Kroz vrtiće za tih njenih 25 godina rada prošlo je oko 70.000 dece, a svako ko bi je na ulici sreo obraćao joj se za izuzetnim poštovanjem i zahvalnošću.

Jela je uvek govorila da su deca bila i ostala smisao njenog života. Za svoj rad i trud dobila je i mnoga priznanja, Oktobarsku nagradu grada Čačka, kao i Sedmojulsku nagradu Srbije.

Vreme i mesto sahrane čuvene Jele Surudžić 

Sahrana Jele Surudžić biće održana sutra, 11. jula u 13.00 časova na čačanskom groblju.

RINA / GZS