Колико ефекта имају мере популационе политике у Новој Вароши 


U Srbiji danas temperatura do 23 stepena              U Skupštini danas konsultacije o izboru zamenika predsednika radnih tela              Novopazarski srednjoškolci najbolji u regionu              Plan rasturanja Republike Srpske!? Dodiku rade o glavi, ucene stižu i predsedniku Srbije              „Dodatna nastava” za najperspektivnije mlade fudbalere Borca              Zašto investirati u Zlatibor - 10 biznis ideja              Donacija Ženskom centru Užice              Rekonstrukcija fontane na Gradskom trgu             

 
Колико ефекта имају мере популационе политике у Новој Вароши
Trenutno na sajtu: 660       |       Podeli:
07.03.2023 | 0 коментар(а)



Укупан број становника на подручју Златиборског округа износи 257.025 што је за 27.904 становника

мање него што их је било на попису пре 11 година, показују први резултати пописа извршеног 2022. године. Процентуално највеће смањење становника бележи општина Нова Варош, 18.5% а најмање општина Чајетина – 0.5%. Талас исељавања се наставља, природни прираштај је у минусу па Нова Варош тренутно броји 13.573 становника, што је за 3.065 мање него 2011. године.

Нова Варош је међу 40 општина са највећим негативним миграционим салдом и уколико се овај негативни тренд настави ови крајеви постаће потпуно пусти. Поред изражених миграторних кретања ова општина се већ годинама суочава са негативним природним прираштајем и налази се међу осам општина у Србији са најнижом стопом наталитета. У намери да реши тај проблем, за новчане накнаде за новорођенчад и незапослене породиље издваја много више новца него што општине у окружењу издвајају за борбу против „беле“ куге. Још 2009. године општина Нова Варош усвојила је Правилник о новчаној накнади за новорођенчад а 2012. године и Правилник о месечним новчаним накнадама за незапослене породиље.

-До прошле године, за новорођенчад смо издвајали 100.000 динара за прво, 200.000 за друго, 300.000 за треће, за четврто 400.000 а за пето и свако наредно дете по 500.000 динара – истиче Данијела Топаловић из Службе за дечију заштиту у Новој Вароши.

Пад наталитета је проблем у целој Србији, а не само у Новој Вароши. Дискутабилно је колико новчане накнаде могу подстаћи рађање, али сигурно и ови новчани износи помажу да се број новорођене деце у Новој Вароши одржи на одређеном нивоу, објашњава Топаловић.

-2012. године имали смо 99 деце, наредне 93, па 105, па 84… Ситуација по питању рађања деце у златарском крају била је нешто повољнија од 2016.до 2019. али се укупна слика рађања поново почела погоршавати. Тако се плач новорођенчади током 2016. зачуо у 111 локалних домаћинстава, у две наредне године у по 100, а током 2019. рођено је 107 беба. 2020. је било 91 новорођено дете, што је на нивоу периода од 2012. до 2015., да би се 2021. и 2022. родило 88 односно 90 деце. То значи да бар отприлике задржавамо тај број око стотину деце – појашњава Данијела.

Упркос паду наталитета у последње две године, чиме се у одређеној мери доводе у питање ефекти локалне популационе политике, на последњој скупштини општине Нова Варош 2022. године донета је одлука, да се из сиромашног нововарошког буџета, за треће и свако наредно рођено дете исплаћује накнада од по пола милиона динара као и да се повећају износи за незапослене породиље.

Бранко Бјелић, заменик председника општине истакао је на последњем скупштинском заседању 2022.године да иако је ова тачка била његов предлог на Општинском већу, ако се нешто психолошки не промени у главама људи, од оваквих финансијских помоћи неће бити ништа.

-У почетку су мере давале неке резултате, међутм од 2016. се бележи пад. Оно што је проблем јесте стопа рађања која је 1.48%- двоје људи роде 1.48% деце и у константном смо паду. Држава је исто то препознала као проблем па је покушала неким износима да стимулише. Нама прворођено и другорођено дете не значи ништа, јер сматра се да улазите у брак зато што желите да заснујете породицу, зато смо гледали да стимулишемо рађање трећег детета. Сигурно ће већина вас рећи да је разлог негативног природног прираштаја лоша економска ситуација, немање посла и слично, али ја сам против тога. Што се тиче наталитета, од 195 земаља, првих 130 није из Европе. Прва је на 130. месту Албанија, на 136. месту је Ирска. Србија је по стопи наталитета негде на 150. месту. Па добро, како је могуће да Африка и Азија имају већу стопу наталитета од Европе? Која је последња држава на свету што се тиче наталитета? Јапан? Шта то фали Јапану? Знате која је предзадња? Немачка? Шта њима фали? Најразвијеније и најуређеније државе света имају огроман проблем са наталитетом. Немачка нема пад становништва, али има 12 милиона миграната. Значи, економски аспекти нису пресудни, то је само изговор. Општине које се истичу по наталитету у Србији су Тутин, Сјеница, Нови Пазар, Нови Сад. Хоћете да кажете да су тамо сви запослени, да је тамо све мед и млеко? – каже Бјелић.

Након оваквог излагања, одборници опозиције остали су у чуду- треба ли подржати овакав предлог или не?

-Кад су донете ове мере, желелело се нешто променити. После пар година, седели смо и анализирали да се број трећерођене деце повећао, али број прворођене је пао. Значи проблем је у склапању бракова. Имамо обавезу да се потрудимо на више поља да подстакнемо рађање у овој у општини. Видео сам да једна од општина у Јужној Србији као једну од мера предлаже да се млади људи који склапају брак помогну са 30.000 евра као помоћ у формирању брачне заједнице и они који добију једно дете враћају 20.000 евра, ко добије двоје, вратиће 10.000, ко добије троје не враћа ништа. Ја ћу подржати ову причу али хајде да се сви потрудимо да понудимо решења како да подстакнемо склапање бракова – истакао је одборник Иван Младеновић, из одборничке групе “Опстанак”.

Од 13 573 становника, према подацима РЗС-а, 30.јануара 2022. године у Новој Вароши је 2.849 запослених.Од тога је 1763 запослено у правним лицима (привредна друштва, предузећа, задруга, установе и друге организације) а 949 је запослено у приватном предзетништву (лица која самостално обављају делатност или запослени код њих).

С друге стране, према подацима НСЗ Филијале Пријепоље, у децембру 2022. на подручју општине Нова Варош на евиденцији је било 1346 незапослених лица, од чега 49 са високом стручном спремом. Чак 375 лица до 40 година је без посла, од којих је 168 младих до 30 година .

Истичући да ће подржати предложене мере, председник одборничке групе Опстанак, Димитрије Пауновић предложио је могућа решења:

– Предлажем да се у наредном периоду формира радна група која ће бити састављена од људи који су запослени у општини, јавном сектору, како би се могао направити неки документ, нацрт који ће садржати све начине на који би се могла променити ова ситуација. Моје мишљење је да млади тешко покрећу посао. Можда општина треба да оснује гаранцијски фонд из ког млади могу добити средства, гарантоваће се тим средствима за покретање њиховог бизниса. Јавни сектор је препуњен кадровима свих власти од 2020. па надаље, нама једино преостаје да их погурамо у приватном сектору. Хајде да питамо младе што су отишли шта је проблем? Хајде да питамо ових 40 неожењених мушкараца из Негбине шта фали?- предложио је Пауновић.

Са просеком од 47,3 године становништво Нове Вароши најстарије је у Златиборском округу, док је најмлађе у Сјеници где је просек старости 38,1 годину. У осталих осам општина у округу просечна старост становништва је од 41,6 година.

-Ако погледамо с верске стране, онде где је муслимански живаљ и људи у исламу- ту нема проблема с наталитетом. То су грађани наше земље, који поштују своју веру која их води у правцу да се развијају и остављају своја потомства. Шта се дешава код нас? Нико не поштује веру. Мој би био предлог да се заједно са министарством и верским заједницама органузују скупови где ћемо људе едуковати да оставе потомство. То ће нас извући из ове ситуације, враћање вери ће нам решити проблеме – поручио је Зоран Суботић, одборник Српске напредне странке.

Иако су се готово сви одборници сложили да финансијска помоћ неће помоћи Новој Вароши да се у наредних пар година не претвори у месну заједницу, нови Правилник о новчаној накнади за новорођенчад је усвојен.

-Тако да се сада за прво дете издваја 100.000 динара, за друго 200.000 а за треће и свако наредно дете по 500.000 динара. Што се тиче незапослених породиља, за прво дете мајкама дајемо 15.000 динара годину дана, за друго дете 20.000 динара а за треће и свако наредно по 25.000 динара дванаест месеци – каже Данијела Топаловић из Службе за дечију заштиту у Новој Вароши.

А шта о проблему негативног природног прираштаја и мерама популационе политике мисле грађани Нове Вароши?

-Судећи по неподржавајућем систему, жена рађањем детета у многим случајевима угрожава своју позицију и радно место, односно не зна да ли ће је исти тај посао и иста плата сачекати и након породиљског боловања. Ја сам добила отказ као технолошки вишак када сам се вратила са другог породиљског одсуства. Иако сам брзо пронашла други посао и радим, ту немоћ да се бориш против државе и јачих од себе, доживела сам као велико понижење и разочарање- прича Сузана из нововарошког насеља Браношевац, мајка двоје деце коју ни пола милиона динара финансијске помоћи коју даје општина, због лошег искуства и несигурне климе неће мотивисати да роди треће лице.

– Ја остала без посла одмах по истеку породиљског и то у државној фирми.Тамо сам сад на црној листи, јер како сам смела, побогу, да останем трудна, а радила 3 године под уговором??? И опет казем,у дрзавној фирми!!! О приватницима да не прицамо! Никакав они подстицај радјања нису спровели. Дај посао и плате државо! – огорчено прича Рада, која се 2018. године са мужем и сином преселила у Чачак.

– Паровима знаци финансијски подстицај који општина даје, то је новац довољан да се подмири велики број бебиних потреба, од куповине кревеца, аута за седисте, хранилице као и гардеробе и других потрепстина неопходних за раст и развој једне бебе. Такодје сматрам и да је неопходно подстицати послодавце да иницирају да њихове запослене иду на породиљско и трудницко, а не да предуслов за запослење буде тај да нисте удати и да не намеравате у скоријем времену да имате потомство- сматра Миланко са Златара који је прошле године засновао породицу и планира да има више деце.

Свестан да је у решавању проблема негативног природног прираштаја потребно радити на више фронтова, председник општине Радосав Васиљевић каже да ће гурати причу са повећањем финансијске помоћи јер су досадашње мере, ипак, дале какве-такве резултате и да тренутно не види друго решење .

-О томе сведочи податак да се, рецимо, током 2010. у свега педесетак кућа чуо плач новорођених беба, а у 2016. на пример 111 девојчица и дечака. Ни овом статистиком нисмо задовољни јер годишње дупло више људи умре него што се роди. Али, постављам питање шта би се тек десило да као општина не издавајамо оволико средстава за подстицај наталитета. То би вероватно била катастрофа у најави, а грађани би нам рекли да све паре дадосмо за изградњу путева, па и до места где чак и нема младих нараштаја – сматра председник Радосав Васиљевић.

Прошле године у Новој Вароши рођено је 90 деце- 46 дечака и 44 девојчице. 37 је рођено у селу а 57 у граду. За накнаде, и за новорођенчад и за незапослене породиље, Нова Варош је издвојила 26 милиона динара. Са последњим повећањем поменутих накнада, ова мала општина спада у ред локалних самоуправа у Србији која вероватно највише издваја за ове намене. Колико ће имати ефекта, показаће статистика , која је до сада, упркос свему, из године у годину све суморнија.

Овај текст израђен је у оквиру пројекта: Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права који је финансиран од Европске уније. За његову садржину искључиво је одговоран портал ПП Медиа и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније.

 

 

ГЗС/ПП Медиа




PODELI:








Пошаљите ову вест Вашим пријатељима!
ovde slika


Оставите коментар

Коментари који садрже псовке, увредљиве, вулгарне, шовинистичке или претеће поруке неће бити објављени. Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одржавају ставове Гласа Западне Србије.

Ваше име:
Ваш коментар:

Спам заштита:

 

Коментари посетилаца (0)

Вест нема коментара.
Будите први који ће коментарисати ову вест!


 















 


 

© Глас Западне Србије
Жупана Страцимира 9/1, Чачаk
032 347 001
redakcija@glaszapadnesrbije.rs

Импресум

Статистика сајта:
Прес: 155.830.502 посета
Тренутно на сајту: 661 посетилац(a)