Међутим, међу стотинама васпитачица ми смо пронашли и једног младића који храбро показује да и мушки пол може бити одличан у том послу. Вриска, плач и хиљаду питања су незаобилазни уколико се одличите да радите у некој предшколској установи, али Богдану Ђокићу из Пожеге, једном од ретких мушких васпитача у Србији, ништа од овога не пада тешко. После средње шумарске школе уписао је Вишу педагошку и након стечене дипломе запослио се у вртићу.
- Сви су ме питали зашто сам се одлучио баш за то да постанем васпитач јер је то реткост. Међутим, ја сам одувек волео рад са децом и себе ту проналазим. Оно што ми је важно јесте да сам лепо од колектива прихваћен, поготову што сам у издвојеном одељењу у селу надомак Пожеге. Колектив је мали, али се сви добро слажемо. Пошто сам ја једини мушкарац, онда на себе преузмем те мало теже послове, каже Богдан за РИНУ.
Ненавикнути на мушкарце у овој улози, родитељи су на самом почетку имали помало упитне погледе. Али, када су видели какав је Богдан у опхођењу са њиховим малишанима, све предрасуде су нестале.
- У почетку су заузимали гард не само деца већ и родитељи према мени, јер нису навикли. Сада је ситуација доста другачија, деца су ме као мушког васпитача заволела иако нису имали сличник сусрета са тимм. Када су родитељи у питању, некима је чак лакше прићи мушком васпитачу и рећи проблем које увиде, прича Богдан.
Док је студирао, на групи је било 70 девојака и само четири момка. Слична ситуација је и сада у колективу, али Богдан је права подршка својим колегиницама.
- Са нашим искуством и његовом вољом и стрпљењем уклопио се у тај посао. Све потешкоће је превазишао и потпуно је равноправан члан. Веома се добро сналази, за кратко време његове вештине надалеко су се чуле. Сва деца нашег колегу толико воле и толико су везана за њега да ми као васпитачице немамо речи. Волимо да кажемо да сваки вртић треба да има једног оваквог васпитача - додају Богданове колегинице васпитачице.
Овај младић доказује да поделе између мушких и женских послова скоро и да нема, а да оне старе народне изреке "зна се ко коси, а ко воду носи" или "зна се ко вози трактор, а ко отвара капију", могу слободно да оду у заборав.
ГЗС/РИНА
