koji ostaju na selu, a nisu u mogućnosti da samostalno žive i brinu o sebi, te zbog toga zaključuju sa svojim rodjacima ili komšijama ugovor o doživotnom izdržavanju.

„Navedeni ugovor predstavlja jedan od najčešćih i najznačajnijih naslednopravnih ugovora u domaćem pravu i kao takav regulisan je i odredbama Zakona o nasleđivanju, kao ugovor  kojim se primalac izdržavanja obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili neka druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani”, rekao je Marko Marković, advokat.

Kako bismo suštinu ovog ugovora približili čitaocima Glasa zapadne Srbije, neophodno je pojasniti neke njegove najvažnije karakteristike:

„Dvostrano obaveuzujuć karakter - zaključenjem navedenog ugovora nastaju obaveze za obe ugovorne strane. Primalac izdržavanja, u konkretnom slučaju staro ili nemoćno lice se obavezuje da na davaoca izdržavanja prenese svojinu na tačno određenim stvarima ili pravima, ali ne postoje smetnje ni da se ugovor zaključi kako bi se obezbedilo nematerijalno izdržavanje odnosno da davalac izdržavanja brine o ličnoj higijeni, mentalnom zdravlju primaoca, pravi mu društvo, priprema jelo i piće, dok se davalac izdržavanja zaključenjem ugovora obavezuje da se za života stara i brine o izdržavanom licu kao i da ga posle smrti sahrani.

- Aleatornost - prilikom zaključenja ugovora postoji neizvesnost u pogledu obima međusobnih obaveza ugovornih strana, odnosno u praksi bi to značilo da u momentu zaključenja ugovora nije poznato koliko dugo će primalac izdržavanja živeti, šta će biti potrebno za negu, a u pogledu davaoca izdržavanja nije poznato koji će biti obim njegovih obaveza prema primaocu izdržavanja kao i koliko dugo će trajati obaveza izdržavanja.

- Formalni karakter - za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju neophodno je da isti bude sačinjen u u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Bitno je istaći da prilikom potvrđivanja ( solemnizacije ) ugovora, javni beležnik je dužan da ugovorne strane naročito upozori da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju”, naglasio je Marković.

Uključenje emitovano u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji, rubrika „150 rešenja”

On je, između ostalog naveo, kada su u pitanju razlozi za ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju, zakon prepoznaje grupu razloga za ništavost koja u suštini važi  za sve ugovore i propisana je Zakonom o obligacionim odnosima, a to su najčešće poslovna nesposobnost saugovarača kao i mane volje za zaključenje ugovora, u vidu pretnje ili zablude lica koje zaključuje ugovor kao i situacije kad je pobuda za zaključenje ugovora nedopuštena, što bi u konkretnom slučaju bilo kad je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen sa ciljem da se izigraju prava nužnih naslednika odnosno uskrati pravo koje im pripada po zakonu.

Pored navedenih opštih razloga za ništavost ugovora, zakon kao uzrok ništavosti prepoznaje i posebnu situaciju kad je u pitanju ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između primaoca izdržavanja i davaoca izdržavanja, koji se u okviru svoje delatnosti bavi negovanjem starih i bolesnih lica, a prilikom zaključenja ugovora ne pribavi odobrenje organa starateljstva odnosno nadležnog centra za socijalni rad.

„Međutim, u praksi se često javljaju situacije u kojima se naslednici preminulog lica koje je za života zaključilo ugovor o doživotnom izdržavanju, smatraju oštećenim jer su uskraćeni za deo nasledstva, odnosno dolaze sa pitanjima kakva su njihova prava u tom slučaju kao i da li je moguće poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju?

Član 203 Zakona o nasleđivanju propisuje da na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja”, kazao je on

Upravo je element aleatornosti odnosno neizvesnost u pogledu trajanja ugovora i obima obaveza kao jedna od osnovnih karakteristika ovog ugovora značajan i ceni se prilikom donošenja presude kojom se poništava ugovor o doživotnom izdržavanju.

„U stvarnosti bi to značilo da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, ukoliko je davalac izdržavanja znao za loše zdravstveno stanje ili da se osnovano očekuje skora smrt primaoca izdržavanja, odnosno da davalac izdržavanja zaključenim ugovorom nije ustvari preuzeo obavezu izdržavanja primaoca izdržavanja, niti je do stvarnog izdržavanja uopšte došlo. Takođe ugovor je ništav i u situaciji kad ga je davalac izdržavanja zaključio u nameri da pribavi nesrazmernu imovinsku korist očekujući smrt primaoca izdržavanja.

Međutim, mogućnost poništaja zaključenog ugovora zbog navednih razloga ograničena je vremenskim rokovima i to je rok od jedne godine od dana saznanja za ugovor pri čemu jednogodišnji rok ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja odnosno rok od tri godine od dana smrti primaoca izdržavanja. Protekom navedenih rokova, naslednici gube svoje zakonsko pravo.

Kako bi poništio ugovor o doživotnom izdržavanju, tužilac odnosno u konkretnom slučaju naslednici, moraju sudu učiniti verovatnom činjenicu da je prilikom zaključenja ugovora izostao upravo element aleatornosti, kao i da su davaocu izdržavanja u momentu zaključenja ugovora bile poznate činjenice koje bi ukazale na loše zdravstveno stanje i potencijalno kratak životni vek primaoca izdržavanja, te da je usled toga izostalo ispunjenje obaveze izdržavanja,odnosno kao da je davalac izdržavanja zaključenjem ugovora stekao nesrazmernu imovinsku korist”, zaključio je Marković

GZS