upriličena je svečanost stvaranja  i otvaranja Foto rezidencije „Čelovjek”, vlasnika i omiljenog umetnika fotografije Hadži Dušana M. Miloševića, koji je svojim dodirom srca ugostio oko 300 duša i poštovalaca njegove fotografije.

Dule Milošević, foto: 4N Studio

„Samo su dodiri srca važni, kada imamo potrebu da nekome prenesemo svoju misao ili zapažanje, uglavnom biva da je zapravo ta misao najpotrebnija baš nama. Da je ona pre svega data nama. Pa tako i misao “ Da su samo dodiri srca važni” je zapravo bila  posveta napisana na knjizi  koju sam poklonio svome prijatelju.  I da sam je tek tada postao svestan. I shvatio da zapravo sve što je do sada stvoreno i postojalo treba da se lagano ulije u jedno novo osećanje u jedan novi život a to je da su samo dodiri srca važni… Svedoci smo da često i prečesto naši najdragoceniji i najsvečaniji životni trenuci za nas ne bivaju trenuci dodira srca već njinih razdvajanja. Zašto? Zato što nismo svesni da su samo doditi srca važni a da sve drugo na spram toga nije važno. Ne kažem da nije potrebno. Potrebno je. Ali nije važno. Ovde je za danas bilo potrebno dosta toga pripremiti. I pripremljeno je. Bogu hvala. Ali to i dalje nije  važno. Šta je važno. Pa važni su naši dodiri srca. I to tri dodira! Najznačajni je dodir našeg srca sa Božijim srcem, zatim, dodir svog sopstvenog srca a tek se onda istinski mogu dodirivati i naša srca međusobno. rekao je Dule Milošević prisutnim ljudima.

On je naglasio da njegova poteba da nas danas pozove u ovom broju dolazi iz iskustva  gde je slaveći slav pod lipama osetio  I prepoznao koliko su zapravo Bogu  mila sabranja u ime Njegovo, te je želeo da tu milost i lepotu Osete i poznaju  svi.

U selu Prislonici otvorena je Foto rezidencija „Čelovjek”, foto: 4N Studio

Dodao   je da je sve prisutne na otvaranju ateljea njegovo srce odabralo, te da je za svakog osetio treptaj srca kada je pozivao.

„S obzirom na to da pričamo o fotografiji, reći ću vam par reči sa pozicije struke fotografa Istorijskog arhiva u Čačku gde sam proveo 40 godina I isto toliko vodioo zbirku fotografija I arhiva, što podrazumeva jedno iskustvo, hiljade I hiljade obrađenih fotografija. Fotografija opstaje kao medij kroz proteklo vreme skoro dva veka, pogotovo u današnje vereme kada vladaju brojni novi elektronski mediji. Ono na osnovu čega je opstala i gde je njena snaga, a snaga je dokumenta. Na ime toga poznata je I jedna rečenica koja se često pojavljuje da jedna fotografija više govori, nego hiljadu napisanih reči. Nije tako, ali to je da bi se ilustrovala njena snaga. Fotografija najbolje prikazuje portrete ljudi, razne događaje, sukobe, ratove, porodična slavlja. Tako je kroz svo ovo vreme bila I ostala jedan od najboljih državnih, porodičnih I ličnih dokumentarista što je obezbedilo dobro mesto u društvu i društvenoj zajednici. Fotografija je bila skupa I nekada bila privilegija najbogatijeg sloja društva, najčešće se na početku svoga postojanja viđala na dvorovima, među vladarima, među njihovim članovima poodica, na dvorskim svečanostima i  događajima. Nekadašnji, njihovi ateljei su bili veoma karakteristični sa svoje severne strane iamli su staklene krovove da bi za snimanje I potretisanje u ateljeu koristili severno prirodno svetlo koje je veoma mekano, difuzno i sa njim su snimali veoma kvalitetne fotografije. Ovo sve oo severnom svetlu naglašavam, jer je Dušan Milošević ovde u svom ateljeu na jedan savremen način preko krovnih prozora, staklenih plafona i velikih boćčnih prozora uspeo da dođe do tog severnog, prirodnog, mekanog svetla za snimanje svojih modela, kao i ti majstori iz XIX i XX veka”, rekao je Zoran Milošević, majstor umetničke fotografije.

Zoran Milošević, majstor umetničke fotografije, foto: 4N Studio

On je tom prilikom istakao da kako je vreme prolazilo, tako je fotografija postajala pristupčnija i dostupnija svima nama, te da je ogroman tehnološki napredak učinjen za samo dva veka. Pre 200 godina to je bila privilegija dvorova, a danas privilegija svima.

„Potreba za porodičnom fotografijom je dokument naše porodice, to su fotografije sa krštenja, venčanja, svadbi, ispraćaja, iz školskih dana, sa drištvom, sa svojim ljubavima, sa rodbinom. Moja preporuka je, snimajte ih i čuvajte. Čuvajte vase uspomene, a Dulu želim dobro severno svetlo”, zaključio je Zoran Milošević.

Miloš Gavrilović, veding fotograf, foto: 4N Studio

Ovo je divan prostor koji će postati srtedište inspiracije i kreativnosti, a Dule je pokazao kako svet izgleda kroz oči umetnika.

„Sa svim svojim nijansama svetlom I senkom emocijama u trenutku, Dulova strast  prema fotografiji I ono što ovaj prostor čini posebnim. Pripala mi je velika čast da stojim ovde I da kažem nešto pre svega o mom bratu, prijatelju. Sećam se dana kada mi je rekao Mišo, brate, ovo je moj put, ja sam fotograf, ali sam brate, ja to I znao. Jesi fotograf, imaš svoj put, a to je da stvaraš prelepe uspomene, Hvala ti što si bio uvek moj brat, što si uvek u meni video ono što drugi nisu, hvala ti što si mi pružio priliku da zajedno rastemo I stvaramo. Radujem se svim divnim fotografijama koje će nastatio na ovom divnom mestu”, izjavio je Miloš Gavrilović, uspešan veding fotograf internacionalne karijere.

Nenad Gugl, foto: 4N Studio

Na ovom posebnom događaju, prisutne je bez daha svojim govorom ostavio i uvaženi Nenad Gugl kum Dula Miloševića.

„Velika je lepota što smo se ovako okupili i ovakvim povodom. Takođe, velika mi je čast, jer imam priliku da se zahvaljujući mom kumu Dušanu i obratim. Volim jednu misao koja kaže „da je čovek odapeta strela”, a to znači da je čovek stalno u nekom kretanju, jer strela koja se ne kreće ona pada. To, takođe, znači da čovek stalno treba da ide napred i naviše, da bi strela bila odapeta potreban je luk ili da bi smo se kretali, uvek je potreban neki zamajac. Ja sam pre dvadesetak godina shvatio da je fotografija jedan od najvećih zamajaca ili lukova za naše kretanje. Mi se svih naših dragih ljudi koji više možda nisus a nama nakčešće sećamo ili osvežavamo to sećanje kroz fotografije, jer fotografija pokreće emociju, pokreće um, ona je pokretrač. Ja sam od svog kuma naučio kako terba živeti I tu postoji jedan algoritam, kako je najbolje umeće života, kako umeti živeti. Život treba voleti, ako volite život, sve je drugačije I ovo dvorište je drugačije, svaki čovek je drugačiji, ovaj grad, ako volimo život. Moramo da znamo da živimo, a znati živeti znači skupljati dane, trenutke, ne rasipati ih, negoihg jednostavno skupljati u jednu žižu, kao ona lupa koaj skuplja sunčeve zrake i od njih zapaliti jednu vatru u životu, oganj, i na kraju krajeva, treba biti istrajan u životu. Kada dođu problem čovek ne sme da odustane od života i ne sme da ga zamrzi. Moj kum Hadži Dušan Milošević sve je to savladao i on govori o tome „Samo su dodiri srca važni”, kazao je Gugl.

U selu Prislonici otvorena je Foto rezidencija „Čelovjek”, foto: 4N Studio

Inače, atelje u rezidenciji „Čelovjek” ima posebnu priču vrednu pomena i sećanja.

„Atelje posvećen mom pokojnom kolegi I učitelju, ličnosti koja je ostavila dubok trag na moj razvoj i moje uzrastanje, to je zapravo, bila jedna fotografska persona koju sam kao dete doživljao kao ideala fotografske ličnosti”, zaključio je Hadži Dušan M. Milošević, vlasnik Foto rezidencije „Čelovjek”.

U selu Prislonici otvorena je Foto rezidencija „Čelovjek”, foto: 4N Studio

GZS