O DEŠAVANJIMA U ŠKOLI U MRČAJEVCIMA MORAJU DA GOVORE INSTITUCIJE – NE DRUŠTVENE MREŽE ,POLITIKANTSKI MEDIJI I POLITIČKI INTERESI

 javnost. Porodica ima puno pravo da traži odgovore, zaštitu deteta i proveru svakog eventualnog propusta. Ali odgovore na pitanje šta se dogodilo i postoji li bilo čija odgovornost moraju dati nadležne institucije – tužilaštvo, policija, prosvetni organi i, ukoliko za to bude osnova, sud.

Događaj je prijavljen 11. juna i od tada su postupale nadležne institucije. Više javno tužilaštvo u Čačku preduzimalo je radnje, policija prikupljala potrebna obaveštenja, dok su se slučajem bavili i nadležni u sistemu prosvete.

Prošle sedmice u školi je ponovo održan sastanak predstavnika institucija uključenih u ovaj slučaj. Javnost, a pre svega porodice, s pravom očekuju da nadležni svoj posao završe i jasno saopšte ono što po zakonu može biti saopšteno javnosti.

Tu ne sme biti ni zataškavanja, ni zaštite bilo koga, ali isto tako ni presuđivanja unapred.

RODITELJE TREBA RAZUMETI, A SVAKO DETE ZAŠTITITI

Posebno treba imati razumevanja za roditelje maloletnika koji je prijavio događaj. Oni su javno govorili o veoma teškom periodu kroz koji je njihovo dete prolazilo i njihov zahtev da se utvrde sve okolnosti potpuno je legitiman.

Ali postoji još jedna granica koju javnost ne sme da pređe.

I maloletnici na koje se odnose navodi u ovom slučaju jesu deca. I njihove porodice imaju pravo na dostojanstvo, privatnost i postupanje u skladu sa zakonom.

Niko nema pravo da preko društvenih mreža „kamenuje“ dete, razapinje njegovu porodicu, objavljuje identitet, presuđuje mu ili ga unapred proglašava krivim. O eventualnoj odgovornosti maloletnika odlučuju isključivo nadležni organi u postupku propisanom zakonom.

Zaštita jednog deteta ne može se ostvarivati tako što će se drugo dete izložiti javnom linču.

Zakon mora važiti za obe strane, a posebna zaštita maloletnika mora važiti za svako dete uključeno u slučaj.

DETE NE SME POSTATI POLITIČKI TRANSPARENT

Upravo zato zabrinjava kada se jedna izuzetno osetljiva tema prenese na političke tribine i društvene mreže, gde se činjenice lako zamene pretpostavkama, a postupak javnim presuđivanjem.

Najlakše je izazvati gnev ljudi preko deteta. Ali deca ne smeju postati sredstvo političkog nadmetanja – ni dete čija porodica traži zaštitu i odgovore, niti dete prema kojem su usmereni navodi.

Političko saopštenje nije dokaz. Objava na društvenoj mreži nije istraga  a  medijski naslov nije presuda.

NEKA INSTITUCIJE UTVRDE SVE ČINJENICE

Ako je bilo propusta u školi – neka ih utvrde nadležni. Ako postoji bilo čija odgovornost – neka je utvrde organi koji su za to zakonom ovlašćeni. Ako je neka institucija pogrešila ili zakasnila – neka i to bude ispitano.

Niko se ne sme unapred proglašavati ni krivim ni nevinim.

Mrčajevcima danas najmanje trebaju nove podele. Jednoj porodici trebaju odgovori i zaštita, drugoj pravo da njeno dete ne bude javno osuđeno pre odluke nadležnih organa, svoj deci potrebna je bezbedna škola, a javnosti proverene činjenice.

Zato institucije treba da završe posao do kraja – bez zataškavanja, bez pritisaka i bez presuđivanja sa društvenih mreža. Kada su maloletnici u pitanju, zakon i interes svakog deteta moraju biti iznad politike, klikova i javnog gneva.

GZS