IZ GUČE SU KRENULI NAJVEĆI: SABOR KOJI JE STVARAO LEGENDE I PROSLAVIO SRPSKU TRUBU

Lučani/ Guča - Guča je jutros ponovo obukla svoje najsvečanije ruho.

Od danas pa narednih dana malo dragačevsko mesto postaje centar Srbije, ali i sveta, jer počinje 65. Dragačevski sabor trubača, manifestacija koja već više od šest decenija okuplja najbolje trubačke orkestre, hiljade gostiju i ljubitelje muzike sa svih meridijana.

Ulice Guče već su ispunjene zvucima trube, mirisima domaće kuhinje i osmesima domaćina koji svakog gosta dočekuju raširenih ruku. Pred posetiocima su dani ispunjeni takmičenjima najboljih orkestara, koncertima velikih muzičkih zvezda, saborovanjem do zore i atmosferom kakva postoji samo u Dragačevu.

Ovogodišnji program donosi nastupe najboljih trubačkih orkestara Srbije, koncerte poznatih izvođača narodne muzike, defilee trubača, izbor najboljih orkestara i solista, kao i bogat prateći kulturno-zabavni sadržaj. Kao i svake godine, očekuje se dolazak desetina hiljada gostiju iz Srbije, regiona i inostranstva.

Guča nije samo festival.

To je mesto gde se prijateljstva sklapaju uz pesmu, gde se za istim stolom sreću domaćini i gosti iz celog sveta i gde truba postaje jezik koji svi razumeju.




GUČA – MESTO GDE SU ROĐENE LEGENDE SRPSKE TRUBE


Malo je manifestacija koje su obeležile istoriju srpske muzike kao Dragačevski sabor trubača. Od prvog Sabora, održanog davne 1961. godine, Guča je izrasla u najveću trubačku smotru na Balkanu i jednu od najpoznatijih manifestacija tradicionalne muzike u Evropi.

Na sabornoj pozornici stasavale su generacije vrhunskih trubača. Guča je proslavila Fejata Sejdića, Bakiju Bakića, Bobana Markovića, Dejana Petrovića, Bojana Ristića, Dejana Lazarevića, Dejana Jevđića, Sašu Krstića i mnoge druge orkestre koji su kasnije postali ambasadori srpske trube širom sveta.

Upravo iz Guče zvuci srpske trube stigli su do najvećih evropskih i svetskih festivala, koncertnih dvorana i pozornica. Mnogi svetski umetnici dolazili su u Dragačevo da dožive ono što nijedan snimak ne može da prenese – jedinstvenu atmosferu Guče.

Posebnu draž Sabora oduvek su činile spontane svirke po ulicama, dvorištima i kafanama. Često se govorilo da je najlepša muzika upravo ona koja nije upisana u zvaničan program, kada se orkestri sretnu oči u oči i pesmom i trubom nadmeću do svitanja.

Nije slučajno što se kaže da se u Guču dolazi jednom iz radoznalosti, a zatim joj se ljudi vraćaju celog života.

Jer Guča nije samo sabor.

Guča je institucija srpske kulture, mesto gde se već 65 godina rađaju legende, a truba postaje glas Srbije.



TRI DEJANA – TRI MAJSTORA IZ ZAPADNE SRBIJE


Među brojnim velikanima srpske trube posebno mesto pripada trojici umetnika koje povezuju Guča, zapadna Srbija i vrhunsko muzičko umeće – Dejanu Petroviću, Dejanu Lazareviću i Dejanu Jevđiću.

Njihove karijere rasle su uz zvuke Guče. Kao dečaci izlazili su na istu saborsku pozornicu, slušali iste legende i sanjali da jednog dana i sami postanu pobednici Sabora. Danas su upravo oni uzori novim generacijama trubača.


DEJAN PETROVIĆ – VIRTUOZ IZ DUBOKOG

Rođen u trubačkoj porodici u selu Duboko kod Užica, Dejan Petrović gotovo da nije ni imao izbor – truba je od najranijeg detinjstva postala njegov život. Kao višestruki pobednik Sabora i osvajač najviših priznanja, sa svojim Big Bendom pronosi ime Srbije širom Evrope i sveta, spajajući tradicionalni zvuk sa savremenim muzičkim izrazom.


DEJAN LAZAREVIĆ – MAJSTOR ČIJI ZVUK PREPOZNAJE DRAGAČEVO

Dejan Lazarević izrastao je u jednog od najcenjenijih trubača svoje generacije. Njegov orkestar godinama je među najtraženijima, a publiku osvaja sigurnim tonom, vrhunskom tehnikom i emocijom koja je zaštitni znak najboljih dragačevskih majstora trube.





DEJAN JEVĐIĆ – ČUVAR IZVORNOG ZVUKA


Njegov deda bio je trubač na Solunskom frontu, poreklom iz požeškog kraja, pa je ljubav prema trubi u porodici prenošena s kolena na koleno. Dejan Jevđić ostao je veran autentičnom dragačevskom zvuku. Njegove interpretacije odišu snagom, emocijom i poštovanjem prema tradiciji, zbog čega ga publika i poznavaoci trube smatraju jednim od najvernijih čuvara izvornog srpskog trubačkog izraza.

Danas, kada počinje 65. Dragačevski sabor trubača, njihova imena stoje rame uz rame sa najvećim legendama koje je Guča iznedrila.

Jer kada se govori o savremenoj srpskoj trubi, teško je zamisliti tu priču bez Dejana Petrovića, Dejana Lazarevića i Dejana Jevđića – trojice majstora koji su svojim talentom, radom i ljubavlju prema muzici proneli glas srpske trube daleko izvan granica Srbije.


Glas zapadne Srbije (G.Nikolić)