NOVI GORANI VIŠE NE NOSE AŠOVE: IVANA I „ALIGATOR” IZ VAZDUHA SEJU BUDUĆE ŠUME SRBIJE

Fruška Gora - Nekada su mladi Gorani na plećima nosili sadnice, sa krampovima i ašovima osvajali vrhove planina, a iza njihovih ruku ostajale su šume koje danas prave hladovinu i pune Srbiju svežim vazduhom.

Generacije pamte omladinske radne akcije, pesmu kroz blato i hiljade hektara posađenih borova, smrča, jela i debelih hrastovina.

Ali novo vreme donelo je i nove Gorane.

Ne veru se više po liticama i golim brdima, ne kopaju rupe po vrletima i ne nose džakove rasada na leđima. Njihov alat danas su dronovi, veštačka inteligencija i semenske kuglice koje iz vazduha, gotovo milimetarski precizno, zasejavaju svaki ćuvik, padinu i dolinu.

Prvi „leteći Goran” juče je nad Fruškom gorom otvorio potpuno novo poglavlje pošumljavanja Srbije. Bez motike, ašova, krampa, budaka i žuljevitih ruku, dron simboličnog imena „Aligator” zasejao je za tili čas padinu koja će za nekoliko godina ozeleneti i disati novim plućima.

I dok su nekada desetine omladinaca danima sadile po planinama, danas jedan „Aligator” za samo sat vremena uradi posao za koji je nekada trebalo deset Gorana i čitav dan rada.

Na čelu ove moderne brigade nalazi se Ivana Radosavljević, žena koja sa svojim timom radi posao iza kog će ostajati hektari i hektari novih šuma, četinara i zelenih pojaseva širom Srbije. Umesto umornih kolona sa ašovima, danas kroz nebo lete dronovi koji bude život na ogoljenim padinama i nepristupačnim terenima.

I nema više rasada koji vene na suncu, niti sadnica koje stradaju pre nego što se prime.

Planine se danas pošumljavaju pravim „zelenim projektilima”. Dron iz vazduha zasipa ogolele padine semenskim kuglicama, svojevrsnim „bombama života”, iz kojih niču jela, omorika, bor i buduće šume koje će čuvati izvore, planine i vazduh generacija koje dolaze.

Kompanija „Locaiter Technologies” razvija sistem pametnog pošumljavanja zasnovan na upotrebi dronova, veštačke inteligencije i tehnologije semenskih kuglica, sa ciljem da se degradirane i teško dostupne površine obnove na brz, precizan i održiv način.

Njihov sistem omogućava kompletnu analizu terena iz vazduha, izbor optimalnih vrsta drveća za svaku mikro-lokaciju i precizno zasejavanje bez teške mehanizacije i oštećenja tla. Posebno je značajno što čak 75 odsto šuma u Srbiji pripada brdsko-planinskim predelima, gde je klasično pošumljavanje izuzetno teško i skupo.

Do sada je primenjeno više od 241 hiljade semenskih kuglica, pošumljeno preko 540 hiljada kvadratnih metara površine, a u projekte obnove šuma uključeno gotovo tri hiljade ljudi.

Zato mnogi danas kažu da Ivana Radosavljević ozbiljno konkuriše za titulu jednog od najvećih modernih srpskih Gorana i šumara – o čijem prvom drvetu zasejanom iz vazduha će možda jednog dana pisati udžbenici, a zahvalne generacije disati punim plućima u hladovini šuma koje danas niču iz njenih „zelenih bombi”.




Glas zapadne Srbije