SVETSKI DAN RADIJA: GLASNIK KOJI JE SPAJAO GENERACIJE

Svake godine 13. februara obeležava se Svetski dan radija, medija koji je decenijama bio najverniji saputnik u domovima širom sveta.

 

 

Pre nego što su ekrani preuzeli pažnju, radio je bio prozor u svet, pouzdan i uvek prisutan.

 

Nekada su se emisije slušale noću, pažljivo i sa posebnim poštovanjem prema reči. Vodilo se računa o dikciji, pismenosti, boji glasa i tačnosti informacija. 

 

 

Spikeri su bili uzor pravilnog govora, a svaka izgovorena rečenica imala je težinu. Informacije su proveravane, a glas voditelja unosio je sigurnost i poverenje.

 

Posebno mesto zauzimali su sportski prenosi. Fudbalske utakmice slušale su se s pažnjom, uz napeto iščekivanje svakog gola, dok je komentator slikovito prenosio atmosferu sa stadiona. 

 

Radio je tada bio stadion u malom, okupljali su se porodica i komšije oko jednog radio aparata.

 

Nezaboravne su i emisije „želje, čestitke i pozdravi“. 

 

Nedeljom su se preko radio talasa slale poruke đacima pred polazak u školu, vojnicima za srećan put u kasarne uz obavezne pesme „Vojna pošta”, mladencima na svadbama „Danas majko ženiš sina”, „Dve sudbine” i slične. Kasnije su čestitke postale svakodnevne, a poruke su stizale i putem SMS-a, međutim emocija je ostajala ista, radost što će neko čuti baš određenu namensku pesmu uz lepu poruku bila je ogromna, i mnogi su to smatrali najdražim poklonom.

 

Muzika uživo se nije puštala emitovani su isključivo čisti studijski snimci. Radio je nekada  negovao kvalitet zvuka i poštovanje prema izvođaču i slušaocu.

 

Danas su radio donekle zamenili podkasti, striming platforme i društvene mreže. Informacije stižu brže nego ikada, a muziku biramo jednim klikom.

 

Ipak, radio je ostao simbol duše,  topline i neposrednosti, medij koji samo treba da slušate...

 

I upravo u toj jednostavnosti leži njegova snaga, a ko se jednom zaljubi u tu muzičku kutiju, ta ljubav traje zauvek.

 

GZS