SPC danas obeležava Vozdviženje Časnog krsta - Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva proslaviće danas Vozdviženje Časnog krsta, praznik poznat kao jesenji Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kojem je Isus Hristos raspet na Golgoti.

 

Krstovdan je crveno slovo u kalendaru i vernici taj dan poste, a mnogi jedu samo hleb i grožđe.

 

Srpski narod prepoznaje značaj ovog posta i zato je u narodu ukorenjena izreka "Ko se krstom krsti, za Krstovdan posti".

 

Prema predanju, 326. godine, carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

 

Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru.

 

Na taj praznik istovremeno se slavi i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

 

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

 

Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje, jesenji 27. septembra i zimski 18. januara.

 

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.

 

Na jesenji Krstovdan bere se i posvećuje bosiljak jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.

 

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.

 

Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu.

 

U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako”.

 

 

Glas zapadne Srbije/Tanjug