Sve je manje krompira sa domaćih njiva

Užice – Milomir Tadić iz Bioske više Užica prethodnih godina smanjio je proizvodnju krompira pa je sa 10 hektara pod ovom kulturom poslednjih sezona sišao na polovinu.

Kaže da je cena prizvodnje krompira od preko 3.000 evra po hektaru prilično visoka za srpskog poljoprivrednika i da se teško može povratiti uloženo. 

 

Kako bi se minimalizovao gubitak koji se najčešće pripisuje vremenskim uslovima i sve evidentijim klimatskim promenama, Tadići su poslušali predlog struke pa su se odlučili za rane sorte.

 

Milomir Tadić, Bisoka; Foto: GZS

 

„Za sada je kod nas najprofitabilnija Bela rosa. Bar je do sada bila. Pošto smo na velikoj nadmorskoj visini, to je rani krompir i uspe da postigne naša očekivanja i što se tiče krupnoće za merkantilni krompir. Stvarno je zahvalna i na tržištu se traži”, kaže Milomir.

 

Još jedna od preporuka struke jeste ranija setva koja i pored rizika prolećnog mraza može dati brojne benefite, a jedan od razloga jesu i obilnije padavine u ranim mesecima kao i porast temepratura u kasnijim stadijumima rasta krompira, kada počne da razvija svoj nadzemni deo. 

 

 

Milenko Gavrilović, Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Užice; Foto: GZS

 

„Mislim da su još uvek skeptični po pitanju toga da se krompir može i ranije posejati ali mi imamo situaciju da na nekim višim terenima, na preko 1.200 metara nadmorske visine, ljudi ulaze u raniju setvu i da to relano donosi neke bolje rezultate u smislu ranijeg formiranja krtole, ranijeg vađenja”, ističe Milenko Gavrilović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe grada Užica.

 

Dodatni problem proizvođačima krompira predstavlja i nedostatak sredstva protiv klijanja koje je izbačeno iz upotrebe te mnogi koji nemaju mogućnost adaptacije svojih skladišta moraju ubrzo nakon vađenja krompira tražiti kupce.

 

Foto: GZS

 

„Ja mogu svoju robu da prodam odmah ali me malo muči to što ne mogu da je sačuvam do kraja. Taj problem imam od kada je ukinut prašak, jer nemam adekvatno skladište. Zato moram sada da počnem da prodajem ali moram i da tražim nove kupce. Imao sam razrađene kupce do maja, juna. To je bila i pijaca i prodavnice i restorani, a za njih posebno je bitno da imaju u maju mesecu krompir ovog kvaliteta, a ja to nemogu da im omogućim”, zaključio je Tadić.

 

 

Sve je manje radne snage; Foto: GZS

Još jedna boljka koja muči domaće proizvođače krompira jeste uvoz, protiv čega, kako sami kažu, nemaju nikakve šanse. A situacije nije bog zna šta bolja ni kada je u pitanju radna snaga, koja je sve skuplja, a sve je manje ima.

 

 

 

 

Glas zapadne Srbije