DOK MAŠINE OSVAJAJU POLJA, U PRIJEPOLJU JOŠ ODZVANJA ČEKIĆ POSLEDNJEG KOVAČA

Prijepolje – U vremenu kada su savremene mašine potisnule gotovo sav ručni rad u poljima i voćnjacima, u Polimskoj dolini još uvek se može čuti zvuk čekića o užareno gvožđe.

Taj zvuk dolazi iz radionice Fadila Musića, jednog od poslednjih kovača u ovom kraju, koji decenijama čuva zanat star stotinama godina.

U njegovoj radionici nastaju razni poljoprivredni alati – od potkovica za konje do motika, kosijera i sekira. Iako su plugove i volove odavno zamenile moderne mašine, posla za ovog majstora i dalje ima.

„Ranije se obrađivala zemlja sa zapregama, pravio sam plugove i ravnjike. Ručno se kopalo, pa su bile potrebne motike, krampovi, kosijeri, sekire, sve sam to pravio“, priseća se Fadil.

Nekada su se, kaže, iz mnogih kovačkih radionica u ovom kraju svakodnevno čuli udarci čekića. Danas je taj zvuk gotovo utihnuo, a jedino se još može čuti kod njega. Uprkos tome, mušterije mu dolaze iz raznih krajeva Srbije.

„Dolaze iz Užica, Požarevca, Šapca… Donesu alat da se popravi ili naoštri. Znaju da ovde to može da se uradi kako treba, pa svrate i na povratku kući preuzmu“, kaže ovaj majstor.


Foto: PP Media

Zanat je naučio od svog oca, a način rada i danas je isti kao nekada. U radionici se nalazi i kamen star više od pola veka, kojim ručno oštri alat, bez pregrevanja oštrice.

„Ovo je specijalan kamen, ne zagreva se oštrica. Kvaši se vodom, hladi i fino se izvuče žica. Posle toga alat može odmah da se koristi“, objašnjava Fadil.

Ipak, dodaje da je nekada bilo lakše doći do kvalitetnog materijala. Danas je to jedan od najvećih problema.

„Ranije su stare opruge od automobila bile odlične za izradu alata. Sada su nova vozila drugačija, nema tog materijala kao pre“, kaže on.

Foto: PP Media

U njegovoj radionici čuvaju se i stari, gotovo zaboravljeni alati koje su nekada koristili majstori za izradu drvenih posuda i raznih sprava za lov.

Iako posla još ima, Fadil ističe da je sve manje mladih koji žele da nastave ovaj zanat.

Zvuk čekića u njegovoj radionici tako danas ne predstavlja samo posao, već i podsetnik na vreme kada je kovački zanat bio neizostavan deo života na selu i simbol borbe da se tradicija sačuva od zaborava.



Glas zapadne Srbije/ PP Media