Beli Anđeo: Freska tišine, molitve i večne poruke

Prijepolje - Manastir Mileševa, smešten u tišini jugozapadne Srbije, više od osam vekova čuva neprolaznu svetlost srpske duhovnosti i umetnosti.

 

 

U središtu njegove riznice nalazi se jedno od najblistavijih dela srednjovekovne umetnosti freska Belog Anđela. Tajanstvena i sveta, ova freska već vekovima privlači poglede vernika, umetnika i zaljubljenika u duhovno i vizuelno nasleđe.

 

 

Mati Paraskeva, foto: 4N Studio

 

 

„Beli Anđeo je freska naslikana između 1222. i 1235. godine. Ono što je bitno jeste da je nastala u 13. veku, ali je u jednom periodu bila prekrivena slojem iz 16. Veka, što ju je, paradoksalno, i sačuvalo. Otkrivena je 1863. godine, tokom obnove Mileševe. Na njoj je predstavljen Arhangel Gavrilo kako sedi na kamenu, odvaljenom s Hristovog groba, i pokazuje ženama mironosicama da je grob prazan, Gospod je vaskrsao, pobedio smrt i nama darovao život. Ispod njegovih nogu naslikani su rimski vojnici koji su čuvali grob, ali nisu bili dostojni da vide Vaskrsenje“, objašnjava mati Paraskeva iz manastira Mileševa.

 

 

Uključenje iz manastira Mileševe emitovano u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji 

 

 

Ova freska postala je čuvena širom sveta kada je 1959. godine prvi put prešla Atlantski okean, u televizijskom satelitskom prenosu između Evrope i Amerike.

 

 

„Evropa tada nije izabrala ni jednog od poznatih slikara, ni Mikelanđela, ni El Greka, ni Da Vinčija, već nepoznatog freskopisca koji je naslikao Belog Anđela. To nešto govori o snazi ove freske“, istakla je mati Paraskeva.

 

 

Govoreći o njenoj duhovnoj vrednosti, mati podseća na reči Svetog Vladike Nikolaja.

 

 

Unutrašnjost manastira Mileševe, foto: 4N Studio

 

 

„Vladika Nikolaj je rekao: Dovoljno je da se gleda u Belog Anđela i već je to molitva! Freska nije samo slika. Ona nosi poruku. Kada gledate u lik svetitelja, rađa se želja da sa njim razgovarate. Tako je i s Belim Anđelom. Možete mu izjadati dušu, zamoliti ga za nešto. Bilo je mnogo suza zahvalnosti koje su ovde prolile duše koje su bile uslišene“, svedoči mati.

 

 

Dodaje i da se freske u Mileševi nisu postavljale nasumično.

 

 

„Sve je to sa razlogom osmislio i blagoslovio Sveti Sava. Gledajući u ove likove Bogorodicu, Gospoda, Belog Anđela, mi ne gledamo umetnost, već trag večnosti. Kroz taj pogled nastaje molitva“, zaključuje mati Paraskeva.

 

 

Beli Anđeo nije samo slika iz istorije, on je otvorena molitva, tiha uteha i večni svedok vere. Onima koji nemaju reči za molitvu, dovoljan je pogled, jer, kako kaže Vladika Nikolaj, i samo gledanje u Belog Anđela jeste molitva.

 

 

GZS