56. Kosidba na Rajcu - U slavu narodne veštine i tradicije

Ljig/Rajac - Danas se, po 56. put, na pitomim padinama planine Rajac, održava Kosidba – više od takmičenja, više od običaja.

Ova manifestacija nije samo nadmetanje kosaca, već duboko ukorenjena poruka o ljubavi prema zemlji, nasleđu i zajedništvu koje se čuva u srpskom narodu.

Kosidba na Rajcu danas okuplja najbolje kosce iz Srbije i regiona, ali i hiljade posetilaca koji dolaze da vide ono što su naši preci smatrali veštinom dostojnom poštovanja – kako se trava kosi, kako se narod veseli, kako se tradicija čuva. Ovde, gde miris tek pokošene trave nosi uspomene na detinjstva, dedove i narodne običaje, vreme kao da stane.

Istoričari ovu manifestaciju svrstavaju među najznačajnije događaje očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Prva kosidba održana je 1969. godine, kao omaž koscima koji su nekada kosom hranili narod, porodicu i vojsku. Danas, više od pola veka kasnije, Rajac i dalje oživi svakog jula, podsećajući da u vremenu brzine i zaborava – srce naroda kuca tiho, ali snažno, u ritmu kose koja šušti kroz rosnu livadu.

Kosci sa oštrim kosama, sa slamnatim šeširima na glavama i osmehom ponosa na licima, danas ponovo izlaze na megdan. Ali ovde nema poraženih. Ovde se takmiče ruke, ali pobeđuje duša.

Kosidba na Rajcu nije samo događaj. To je osećanje. To je dan kada priroda, narod i prošlost pevaju istim glasom. To je mesto gde dete iz grada nauči kako miriše znoj sela, a stranac shvati zašto Srbija ima dušu.

Zato, dok danas ponovo zazvoni prvi zamah kose, neka svi znaju – ovde se ne kosi samo trava. Ovde se kosi vreme, i ostavlja trag. Trag koji ne bledi. Trag koji traje.

Kosidba na Rajcu danas okuplja najbolje kosce iz Srbije i regiona, ali i hiljade posetilaca koji dolaze da vide ono što su naši preci smatrali veštinom dostojnom poštovanja – kako se trava kosi, kako se narod veseli, kako se tradicija čuva. Ovde, gde miris tek pokošene trave nosi uspomene na detinjstva, dedove i narodne običaje, vreme kao da stane.

Istoričari ovu manifestaciju svrstavaju među najznačajnije događaje očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Prva kosidba održana je 1969. godine, kao omaž koscima koji su nekada kosom hranili narod, porodicu i vojsku. Danas, više od pola veka kasnije, Rajac i dalje oživi svakog jula, podsećajući da u vremenu brzine i zaborava – srce naroda kuca tiho, ali snažno, u ritmu kose koja šušti kroz rosnu livadu.

Kosači sa oštrim kosama, sa slamnatim šeširima na glavama i osmehom ponosa na licima, danas ponovo izlaze na megdan. Ali ovde nema poraženih. Ovde se takmiče ruke, ali pobeđuje duša.

Kosidba na Rajcu nije samo događaj. To je osećanje. To je dan kada priroda, narod i prošlost pevaju istim glasom. To je mesto gde dete iz grada nauči kako miriše znoj sela, a stranac shvati zašto Srbija ima dušu.

Zato, dok danas ponovo zazvoni prvi zamah kose, neka svi znaju – ovde se ne kosi samo trava. Ovde se kosi vreme, i ostavlja trag. Trag koji ne bledi. Trag koji traje.

 

 

GZS