Milićević: Đurđevdanom počinje letnji deo godine, brojni običaji vezani za praznik

Čačak - U srpskoj tradicijskoj kulturi, godina je bila podeljena na dva dela, zimski i letnji koji upravo počinje na Đurđevdan, kada se smatralo da vegetacija postaje lekovita

 

 i da ima posebna svojstva, rekla je Jelena Milićević, master etnolog čačanskog Centra za negovanje tradicije.

 

Prema njenim rečima, u stočarskim krajevima na današnji dan posebna pažnja poklanjnana je ovcama, njihovom mesu i mleku.

 

Jelena Milićević, master etnolog iz čačanskog Centra za negovanje tradicije; Foto: GZS

 

„Prema nekim starim, narodnim običajima postojao je tabu nejedenja jagnjećeg meseca do današnjeg dana. Tako se na Đurđevdan vršila prva muža ovaca za tu godinu kao i ritualno, prvo konzumiranje jagnjećeg mesa u toj godini. Na današnji dan vršila se i ritualna muža ovaca koja se obavljala kroz venčiće koji su se pravili od bilja, obično đurđevka ili mlečike koji se beru petog ili šestog maja i prave. Na taj način se štite ukućani, stoka i ceo imetak”, kaže Milićević.

 

Kada se govori o ljubavnoj magiji na današnji dan, Milićević kaže da je i tu neizostavni deo trava i vegetacija.

 

„U nekim krajevima, mlade, neudate devojke bi se kitile na današnji dan grančicom graba da bi se u narednom period momci grabili za njih. U nekim drugim krajevima, devojke bi grabuljama grabile travu ili lišće kako bi se takođe momci za njih grabili”, rekla je ona.

 

Za današnji praznik se verovalo da može pokazati i kakve će biti vremenske prilike tokom predstojećeg leta.

 

 

Prekađivanje kolača; Foto: GZS

 

„Ukoliko bi danas pala kiša odnosno ukoliko bi se, kako narod kaže `zamutila voda`, čekalo bi nas sušno leto. Isti je princip i za Veliki petak. Dakle, i na Veliki petak i na Đurđevdan ukoliko dođe do padanja kiše, leto će biti sušno. Veliki petak je bio kišan, a ostaje nam da vidimo da li će nas i danas kiša iznenaditi pa onda time i naslutiti sušno leto”, rekla je Milićević.

 

Ona je podsetila da se u periodu pre Drugog svetskog rata mladež okupljala na izvorima, pašnjacima ili proplancima i tu dočekivala današnji praznik, što predstavlja đurđevdanski Uranak.

 

„Mi smo danas svedoci da je ovo praktikovanje pomereno za pet, šest dana unapred ali treba znati odakle nam taj običaj koji sada praktikujemo za prvi maj, a zapravo bi trebalo na Đurđevdan”, zaključila je Jelena Milićević, master etnolog Centra za negovanje tradicije Čačak.

 

 

Glas zapadne Srbije