MEDIJSKO DNO: MARKOVIĆ I JOVANOVIĆ PRENELI TEKST U KOME SE TVRDI DA PREDSEDNIK „PUCA GRAĐANIMA U LEĐA“

U javnom prostoru Srbije pojavio se tekst koji je izazvao ozbiljne reakcije zbog brutalne optužbe iznete u samom naslovu.

 

Na portalu Ozonpress objavljen je tekst sa tvrdnjom da je predsednik države „pucao narodu u leđa“ – formulacijom koja predstavlja jednu od najtežih političkih optužbi koje se mogu izneti u javnosti.

Iako je tekst prvobitno objavljen na portalu Radar, činjenica je da su ga Stojan Marković i Nebojša Jovanović na portalu Ozonpress svesno preuzeli i plasirali u javni prostor, dajući mu dodatni publicitet i političku težinu.

Upravo zbog toga odgovornost za takav sadržaj ne može se izbeći prostim pozivanjem na drugi medij. Onaj ko odluči da takav tekst objavi, prenese i promoviše – preuzima i odgovornost za njegove posledice.

Jer, naslov u kome se predsednik države optužuje da „puca građanima u leđa“ nije obična politička kritika. To je teška i brutalna optužba koja implicira nasilje nad sopstvenim narodom.

Posebno je problematično što se čitava konstrukcija ponovo naslanja na događaj od prošle godine i priču o navodnom „zvučnom topu“, koja je mesecima korišćena u političkim obračunima, iako nikada nije potvrđena jasnim i nedvosmislenim dokazima.

Uprkos tome, pojedini portali i politički aktivisti nastavljaju da tu priču koriste kao osnovu za sve teže i radikalnije optužbe, čime se stvara atmosfera permanentne političke hajke i demonizacije.

Zato se postavlja ključno pitanje: da li je ovo novinarstvo ili politička propaganda?

Jer, kada se bez dokaza i odgovornosti iznose tvrdnje da je predsednik države „pucao na narod“, tada se prelazi granica između slobode medija i zloupotrebe javne reči.

 

U uređenim društvima i ozbiljnim medijskim sistemima, ovakve optužbe ne bi ostale samo na nivou portala i političkih obračuna – one bi vrlo brzo završile pred sudom, upravo zbog težine tvrdnji koje se iznose.

 

Sloboda medija jeste temelj demokratije, ali ona nikada nije značila slobodu da se bez dokaza nekome pripisuju dela koja predstavljaju nasilje ili kriminal.

 

Zato odgovornost ne snosi samo onaj ko je tekst prvi napisao.

Odgovornost snosi i onaj ko ga svesno prenosi i koristi kao političko oružje u javnom prostoru.

 

Jer kada se laž ponavlja dovoljno dugo, ona počinje da liči na istinu.

A to je trenutak kada društvo počinje da gubi granicu između informacije i propagande.

 

 

Glas zapadne Srbije