Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan

Čačak- Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna.

Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

U vezi sa postom, koji se privodi kraju, istakao je važnost da osim kroz telesni post treba i duhovno postiti te da je vreme da se oprosti i pomogne drugim osobama.

Predanje o badnjaku i običaji na Badnji dan

Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekivanja radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi. To je i podsećanje da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

GZS