Izneverili sledbenike, pobegli u fotelje – opozicija Čačka u komi

Čačak - Čačanska opoziciona scena poslednjih meseci prolazi kroz jedan od svojih najdubljih potresa.

 

Nakon odlaska Dragana Bisenića na funkciju u čačanskoj bolnici i gašenja inicijative „Čačak protiv nasilja”, deo građana koji je verovao u opozicionu priču ostao je zatečen brzinom kojom su se njihovi nekadašnji predvodnici udaljili od sopstvenih parola. U javnosti se sve češće postavlja pitanje: kako je ono što je predstavljano kao „borba za grad” preko noći postalo borba za lične pozicije?

 

U tom metežu posebno se istakao i Ivan Ćalović, koji je mesecima najavljivao „velika saznanja”, „dane istine” i političke potrese. U avgustu je tvrdio da će izbori biti održani 12. oktobra, kao i da se gradonačelnik Milun Todorović „neće vraćati”. Danas se te prognoze u gradu najčešće pominju s podsmehom – izbori u oktobru nisu raspisani, smena vlasti se nije dogodila, a najavljivane „informacije” ostale su bez ikakve potvrde. Mnogi građani ocenjuju da su političke procene bile nerealne, a obećanja brža od činjenica. Sličan epilog imale su i priče o „tajnim dogovorima” i „dramatičnim promenama” u vrhu SNS-a – ništa od toga nije potvrđeno, što je dodatno pojačalo utisak da je deo opozicije više bio vođen ličnim interesom nego stvarnom brigom za zajednicu.

 

Sve ovo dovelo je do vidljivog raslojavanja i slabljenja opozicije u Čačku. Ono što je od nje ostalo deluje kao skup rasutih inicijativa, bez jasnog zajedničkog cilja i bez prepoznatljive energije koja je nekada okupljala nezadovoljne građane. Predvodnici tih inicijativa, u očima dela javnosti, deluju nedovoljno dosledno, a promena stavova i prioriteta često se tumači kao kalkulacija, a ne kao principijelna borba.

 

Poseban potres izazvao je prelazak Dragana Bisenića, do juče najglasnijeg u protestnim blokadama, na funkciju pomoćnika direktora čačanske bolnice. Građani koji su ga pratili pod sloganima o borbi protiv nasilja sada se pitaju kako se od žestoke kritike vlasti došlo do preuzimanja odgovorne funkcije u instituciji koju je do juče kritikovao.

 

Ni ostali opozicioni akteri – Stojan Marković i Pavle Jelesijević – ne uspevaju da povrate poverenje koje u stvari nikada i nisu imali. Građani sve jasnije primećuju da se politička scena u gradu često vodi logikom ličnog komfora, a ne odgovornošću prema zajednici.

 

U trenutku kada je politički prostor preplavljen preuveličavanjima, nedoslednim najavama i neispunjenim prognozama, građani traže nešto jednostavno – politiku koja stoji iza sopstvenih reči. A takve politike, poslednjih meseci, u Čačku je sve manje.

GZS