RADMILO MIŠOVIĆ VIŠE NE PUNI KOŠEVE, ALI I DALJE POGAĐA PRAVO U SRCE !

Nema gotovo nikoga u Čačku, Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji ko nije čuo za Radmila Mišovića. „Maršal sa Morave“, „Gospodin Koš“ i jedan od

najboljih šutera koje je jugoslovenska košarka imala, nekada je punio dvorane i protivničke koševe, a danas, u penzionerskim danima, čини nešto podjednako vredно — помаже људима свога краја.

Kada ga je nedavno posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pitao ga je da li mu je nešto potrebno i može li država da mu pomogne. Radmilo nije tražio ništa za sebe.

„Meni ništa ne treba, ali uradite put ovim ljudima“, odgovorio je.

U toj jednoj rečenici stao je čitav njegov karakter. Čovek koji je svojim imenom mogao da zatraži mnogo toga izabrao je da govori u ime svojih komšija, povrtara i domaćina kojima su loši putevi godinama otežavali svakodnevni život.

Na njegovu molbu asfalt je stigao do povrtara u Trbušanima, do meštana jednog dela Jezdine i porodica koje žive na kraku puta kod starog vodovoda u Prislonici. Tamo gde su ljudi godinama prolazili kroz prašinu i blato, sada je postavljen novi asfalt.

Tako je Radmilo ponovo „pogodio“ — ovog puta ne koš, već ono što je njegovom narodu bilo najpotrebnije.

KRALJ KOŠARKE KOJI NIJE HTEO DA NAPUSTI ČAČAK

Radmilo Mišović dres čačanskog Borca nosio je punih dvadeset godina. U tom periodu postigao je 7.456 poena i pet puta bio najbolji strelac Prve lige Jugoslavije, koja je tada važila za jednu od najjačih u Evropi.Rekordan broj koševa postigao je protiv Rjeke u Rijeci kada je postigao čak 53 poena i sve tadašnje vedete koje su osvajale svetsko i olimpisko zlato.

Postizao je više od 30 poena po utakmici, a neretko je išao i preko četrdeset. Sve to činio je u vreme kada nije postojala linija za tri poena. Zbog toga stariji ljubitelji košarke i danas tvrde da bi njegovi рекорди, да се тада рачунала тројка, били готово недостижни.

Imao je karakterističan skok-šut, ubitačno preciznu ruku i radne navike o kojima Željko Obradović i danas priča svojim igračima. Na treninzima je sve radio u punom sprintu, uz pomoć dvojice ili trojice saigrača koji su mu dodavali lopte.

Veliki klubovi želeli su da ga odvedu iz Čačka. Pokušao je da ostane u Beogradu i Partizanu, ali nije mogao bez svog grada, prijatelja i Morave. Vratio se kući i zauvek ostao veran Borcu.

Govorio je da mu je Sava bila daleko, a Morava blizu.

„NAJBOLJI SAM U EVROPI, ALI SAM TEK DRUGI U ČAČKU“

O veličini Radmila Mišovića možda najbolje govori anegdota o Draganu Kićanoviću, dvostrukom najboljem igraču Evrope.

Kada su ga novinari, posle drugog velikog признања, питали да ли је задовољан, Кићановић је одговорио да ипак није.

„Šta vredi kada sam celog života drugi u Čačku“, rekao je Kića.

Prvi je, razume se, bio Radmilo.

Mišović je Kićanoviću bio idol, saigrač i mentor. Kada je mladom Kići na poslednjoj utakmici sezone bio potreban ogroman broj poena da bi postao najbolji strelac lige, Radmilo mu je podredio igru. Kićanović je postigao neverovatnih 59 poena i osvojio titulu najboljeg strelca.

Takav je Radmilo bio — veliki kada je pogađao, ali još veći kada je pomagao drugome da pobedi.

Za reprezentaciju Jugoslavije nastupio je samo pet puta, nakon sukoba sa selektorom Rankom Žeravicom. Ipak, njegovo mesto među velikanima nikada nije dovedeno u pitanje. Bio je kapiten koji je samo jednom izašao iz igre zbog pet ličnih grešaka, a tokom čitave karijere nije dobio nijednu tehničku.

ČOVEK KOJI ЈЕ МОГАО ДА ТРАЖИ СВЕ, А НИЈЕ ТРАЖИО НИШТА ЗА СЕБЕ

Danas Radmilo Mišović više ne pogađa sa distance i ne podiže publiku kraj Morave na noge. Ali i dalje ume da obraduje ljude.

Njegova poslednja velika „asistencija“ nisu bili poeni, medalje ni sportska priznanja. To su putevi kojima će povrtari voziti svoje proizvode, deca odlaziti u školu, a porodice lakše stizati do svojih kuća.

Starije generacije pamtiće ga kao kralja košarke, neprevaziđenog šutera i „Maršala sa Morave“. Neke nove generacije znaće ga i kao čoveka koji je mogao da zatraži nešto za sebe, ali je izabrao da pomogne drugima.

Možda je upravo to najveći pogodak u njegovom životu.

GZS (G.Nikolić)

Prilog o ovoj sportskoj i ljudskoj veličini biće emitovan večeras na tv Lav u Dnevniku zapadne Srbije u 18 i 22 sata.