GODINA KOJA JE UŠLA CRNIM SLOVIMA U ISTORIJU GIMNAZIJE: HOĆE LI POSLE RUŽIČIĆA SVE OSTATI PO STAROM?

Čačak – Izbor novog direktora čačanske Gimnazije odavno više nije samo kadrovsko pitanje.

Posle godine blokada, obustave nastave i protesta čije je jedno od glavnih mesta okupljanja bila upravo Gimnazija, pred Ministarstvom prosvete je mnogo ozbiljnije pitanje: ko može da vrati školu njenoj osnovnoj misiji – znanju, učenicima i rezultatima?

Na ponovljenom konkursu nalaze se dve kandidatkinje – Irena Simović, profesorka fizike iz same Gimnazije, i dr Katarina Majstorović. Simović je dobila ubedljivu podršku zaposlenih i predlog Školskog odbora. Takav rezultat nije neočekivan: prirodno je da kolektiv bolje poznaje i lakše podrži koleginicu sa kojom godinama radi.

Ali ni druga kandidatkinja ne može se svesti na nekoga ko jednostavno „dolazi sa strane“.

Katarina Majstorović je doktor filozofije, sa iskustvom u nastavi filozofije, logike, sociologije, poslovne etike i drugih društveno-humanističkih disciplina. Radila je i upravo u čačanskoj Gimnaziji, kao i u Gimnaziji „Takovski ustanak“, a bila je angažovana i u visokom obrazovanju. Njena istraživačka biografija obuhvata filozofiju, etiku, sociologiju i teoriju prava. Obavljala je i rukovodeću funkciju u čačanskoj Pošti.

Zato se postavlja pitanje koje je mnogo važnije od toga ko je kome kolega:

da li je Gimnaziji posle svega potreban kontinuitet ili čovek neopterećen unutrašnjim odnosima i podelama koje su obeležile prethodni period?

GIMNAZIJA JE BILA JEDNO OD SREDIŠTA PROTESTA I OBUSTAVA

Činjenice iz prethodnog perioda ne mogu se izbrisati.

Ispred Gimnazije održavani su protesti i blokirane raskrsnice, a Sindikat obrazovanja Čačak donosio je odluke o potpunoj obustavi rada i javno pozivao prosvetne radnike na okupljanja upravo na platou ispred škole. U januaru 2025. SOČ je doneo odluku o potpunoj obustavi rada do ispunjenja zahteva, među kojima je bilo i ispunjavanje studentskih zahteva. 

Nova S , Ozon pres i urednici ove medisjke kuće Nebojša Jovanović i Stojan Markovićbili su glavni promoteri blokade Gimnazije i škola koji su svakodnevno u javnos plasirali priče koje su podgrevali zaklapanje školskih vrata.

 

U Gimnaziji su spavali blokaderi,vatrometom dočekivani pazarci koji su ,,jurišali,, na Beograd i Novi Sad, a najstarija obrazovna ustanova duže od godinu dana sve do danas je ,,bunker,, onih koji nasilnim putem ruše režim. Tu je izložba srama, koje će se za koju godinu svi stideti, sem ako se ne instalira režim koji je protiv interesa srpske države. Ne može se i nikada nije blokada i nasilje proglašavati uzvišenom borbom, pogotovu danas kada su se na Srbiju mnogi okomili. Studentska lista je dimna bomba iza koje se kriju fragmenti režima koji je razvalio Srbiju u prvoj dekadi ovog veka.

A nema dileme da je Gimnazija u kojoj stanuje SOČ bila jedno od prepoznatljivih mesta protesta i višemesečnog poremećaja redovne nastave.

Zato će se tek sa vremenske distance ozbiljno analizirati da li je autonomija škole u tom periodu korišćena u interesu obrazovanja ili je njena granica previše pomerena političkom aktivizmu.

RUŽIČIĆ ODLAZI POSLE ČETVRT VEKA, IMENOVAN U VREME DOS-a

Posebnu težinu celoj priči daje činjenica da Ivan Ružičić odlazi posle gotovo četvrt veka na čelu škole, prolazeći sve političke stepenice od DOS-a do aktuelnog režima koji su mu potvrđivali mandate, što sve govori samo o sebi.

Ružičić je za v.d. direktora izabran u junu 2001, a za direktora u oktobru 2002. Pre toga je, od oktobra 2000, bio odbornik u tadašnjoj Skupštini opštine Čačak zadužen najpre za obrazovanje, a zatim za kulturu. Promenio je najmanje dve stranke(DSS, DHSS)

Zbog toga je legitimno pitanje da li njegov odlazak treba da znači samo promenu imena na vratima direktorske kancelarije ili početak novog poglavlja?

KOLEKTIV DAJE MIŠLJENJE – MINISTAR DONOSI ODLUKU

Podrška zaposlenih Ireni Simović predstavlja argument u njenoj kandidaturi. Ali ona sama po sebi nije imenovanje.

Zakon je upravo zato konačnu odluku ostavio ministru prosvete, koji razmatra sprovedeni postupak i dokumentaciju kandidata i donosi rešenje o imenovanju direktora. I tu je suština.

Ne bira se direktor da bi pobedila jedna ili druga strana unutar kolektiva. Bira se čovek koji će naredne godine odgovarati za učenike, nastavu, profesore i ugled jedne od najstarijih i najznačajnijih čačanskih obrazovnih ustanova.

Čačanska Gimnazija mnogo je veća od jednog direktora, jednog sindikata, jednog protesta ili jedne generacije profesora.

Zato bi jedino merilo trebalo da bude: ko može da smiri podele, obezbedi redovnu nastavu, sačuva pravo zaposlenih na stav, ali istovremeno vrati učenika, znanje i uspeh u apsolutno središte škole, i zauvek izbaci politikanstvo i aktivizam ispod krova ove kuće znanja..

O tome će konačnu odluku doneti ministar.

NEMCI, PA PROFESORI

Period u kojem je jedna od najuglednijih čačanskih škola mesecima bila obeležena blokadama, protestima i obustavom nastave ostaće upisan crnim slovima u njenim analima. Prethodni period u kojem škola nije redovno radila vezuje se za vreme nemačke okupacije, kada je 1943. godine u njenoj zgradi bila smeštena nemačka komanda. Decenijama kasnije nastavu su zaustavljali ljudi iz same prosvete. Deo odgovornosti za takvu odluku ostaće i u profesionalnim biografijama odlazećeg direktora, kao i profesora i sindikalnih predstavnika koji su u tome učestvovali. Nema opravdanja ni izgovora za uskraćivanje nastave deci. To se ne radi svojim đacima, svojoj školi i svom narodu.

GZS(G.Nikolić)