NOVI PROGON SRBA U BiH: 55.000 KRIVIČNIH PRIJAVA ZBOG OBJAVA O RATKU MLADIĆU

Banjaluka – Informacija da je nakon smrti generala Ratka Mladića podneto oko 55.000 krivičnih prijava zbog objava građana Republike Srpske izazvala je novu političku buru u Bosni i Hercegovini,

dok predstavnici Srpske upozoravaju da se iza masovnog prijavljivanja krije nedopustiv pritisak na građane zbog javno iznetih stavova.

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da je protiv građana Republike Srpske podneto oko 55.000 krivičnih prijava zbog objava nakon smrti Ratka Mladića, navodeći da su prijave podnošene putem aplikacija i drugih aktivnosti.  

Dodik je ovakav razvoj događaja ocenio kao još jedan dokaz dubokih podela unutar Bosne i Hercegovine i izneo teške optužbe na račun pravosudnih institucija BiH, tvrdeći da se one koriste kao instrument bošnjačke politike. Posebno je kritikovao činjenicu da se postupanje zasniva na odredbama Krivičnog zakona BiH koje je 2021. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik Valentin Incko, a koje, između ostalog, sankcionišu određene oblike negiranja genocida i veličanja pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca.  

Dodatnu težinu čitavom slučaju daje podatak koji prenosi BBC: prema podacima sajta „Registar 145a“, za samo tri dana podneto je gotovo 55.000 prijava, na osnovu kojih je formirano više od 820 predmeta.  

Dodik je otišao i korak dalje, postavljajući pitanje šta će se događati prilikom sahrane Ratka Mladića.

„Da li se sada može očekivati da snimaju one koji budu na sahrani generalu Mladiću“, upitao je Dodik, dovodeći čitav slučaj u kontekst, kako tvrdi, sve snažnijeg pritiska na Srbe u BiH.  

Oglasio se i ministar pravde Republike Srpske Goran Selak, koji je ocenio da je praktično teško procesuirati toliki broj prijava. On spornu odredbu naziva „verbalnim deliktom“ i navodi da je Ministarstvo pravde RS zatražilo analizu postupanja Suda i Tužilaštva BiH kako bi se utvrdilo protiv koliko osoba su podignute i potvrđene optužnice i kakva je njihova nacionalna struktura.  

Istovremeno, druga strana ovu temu posmatra potpuno drugačije. Prema važećim odredbama Krivičnog zakona BiH, određeni oblici javnog odobravanja, negiranja, grubog umanjivanja ili opravdavanja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina mogu predstavljati krivično delo, dok je Mladić pred međunarodnim sudom pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine.  

Ipak, broj od 55.000 prijava za svega nekoliko dana otvorio je mnogo šire pitanje – da li se krivičnopravnim mehanizmima kažnjava konkretno protivzakonito ponašanje ili se stvara atmosfera u kojoj desetine hiljada građana Republike Srpske mogu strahovati od postupka zbog onoga što objavljuju na društvenim mrežama.

Upravo zbog toga slučaj je prerastao granice pojedinačnih objava i postao novo ozbiljno političko i pravno pitanje u ionako duboko podeljenoj Bosni i Hercegovini.



Glas zapadne Srbije