JESEN JE NAJBOLJE VREME ZA SADNJU VOĆA: DOBRA PRIPREMA ZEMLJIŠTA I ZDRAVE SADNICE TEMELJ USPEŠNOG ZASADA

Nova Varoš – Jesen je idealno vreme za sadnju gotovo svih vrsta voća, jer povoljni vremenski uslovi i dovoljna vlažnost zemljišta omogućavaju sadnicama da se dobro ukorene pre dolaska zime.

 

Stručnjaci ističu da jesenja sadnja ima brojne prednosti u odnosu na prolećnu, posebno poslednjih godina, kada su prvi prolećni meseci često praćeni nedostatkom padavina.

 

Milinko Šaponjić iz Nove Varoši, master inženjer poljoprivrede i diplomirani inženjer agronomije, jedan od istaknutih stručnjaka u oblasti voćarstva na ovom području, preporučuje proizvođačima da, gde god postoje odgovarajući uslovi, prednost daju jesenjoj sadnji.

Foto: PP Media

 

– Sada je vreme za sadnju svih vrsta voća, kako drvenastog, odnosno jabučastog i koštičavog, tako i jagodičastog, među kojima su malina i borovnica. Jesenja sadnja je daleko bolja od prolećne iz nekoliko razloga. Nakon završetka vegetacije u zemljištu se akumulira vlaga, a vodno-vazdušni režim je povoljniji, što omogućava sadnicama da započnu razvoj korenovog sistema. Tako posađene voćke proleće dočekuju, narodski rečeno, u niskom startu – objašnjava Šaponjić.

 

On upozorava da su poslednjih godina prolećni meseci često sušni, što može negativno uticati na prijem sadnica i početak vegetacije. Upravo zbog toga proizvođačima savetuje da ne odlažu sadnju za proleće ukoliko imaju mogućnost da je obave tokom jeseni.

 

Međutim, pre podizanja novih zasada neophodno je pravilno pripremiti zemljište, jer greške napravljene u ovoj fazi mogu imati dugoročne posledice po razvoj i rodnost voćaka.

 

– Sadnja voća ne bi trebalo da se radi stihijski, naročito kada je reč o ozbiljnijoj proizvodnji. Pre svega, potrebno je uraditi agrohemijsku i fizičku analizu zemljišta, a zatim na osnovu dobijenih rezultata sprovesti meliorativno đubrenje, kako bi se obezbedile hranljive materije neophodne za rast i razvoj voćaka u prvim godinama. Ukoliko se pogreši prilikom izbora parcele ili pripreme zemljišta, te greške se kasnije veoma teško ispravljaju – naglašava Šaponjić.

 

Foto: PP Media

 

Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, treba posvetiti izboru sadnog materijala. Kupovina jeftinijih sadnica neproverenog porekla može se pokazati kao veoma skupa greška, jer postoji rizik od unošenja bolesti i štetočina u nove zasade.

 

– Proizvođači često pokušavaju da uštede prilikom nabavke sadnica, ali ih takva ušteda kasnije može mnogo više koštati. Sertifikovana sadnica podrazumeva potvrđenu sortnu čistoću i odgovarajuću zdravstvenu ispravnost, odnosno kontrolu prisustva karantinskih bolesti i štetočina. Ukoliko se zaražen sadni materijal unese u zasad, posledice je veoma teško otkloniti – upozorava Šaponjić.

 

Pored sadnje novih voćnjaka, jesen je i period kada je potrebno završiti određene mere zaštite postojećih zasada. Većina tretmana trebalo bi da bude obavljena, ali je nakon završetka vegetacije još moguće sprovesti zaštitu preparatima na bazi bakra.

 

Šaponjić objašnjava da bakarni preparati imaju značajnu ulogu u zaštiti voćaka od prouzrokovača biljnih bolesti, dok je za uspešno prezimljavanje posebno važno da biljke blagovremeno završe vegetaciju i uđu u stanje mirovanja. To je naročito značajno u područjima sa oštrim zimama, gde niske temperature, posebno u odsustvu snežnog pokrivača, mogu izazvati oštećenja voćaka.

 

Kada je reč o malinjacima, Šaponjić preporučuje da se stari izdanci uklanjaju što pre nakon završetka berbe, kako bi se smanjila mogućnost širenja bolesti i štetočina na mlade izdanke koji će donositi rod naredne godine.

 

– Lično sam pobornik toga da se stari izdanci uklone što ranije, već dvadesetak dana nakon berbe. Potrebno ih je izneti iz zasada i bezbedno uništiti kako ne bi predstavljali izvor zaraze. Kada je reč o mladim izdancima, ukoliko je njihov broj preveliki, moguće je obaviti dodatno proređivanje. Očekujem da su proizvođači do sada već sproveli makar jedan od planiranih tretmana nakon berbe, kako bi biljke što spremnije dočekale narednu sezonu – kaže Šaponjić.

 

Iako voćari tokom kasne jeseni i zime imaju manje posla nego u periodu intenzivne vegetacije, to ne znači da radovi u zasadima potpuno prestaju.

 

Nakon opadanja lišća i ulaska biljaka u stanje mirovanja moguće je započeti rezidbu pojedinih vrsta drvenastog voća, uz prilagođavanje vremenskim uslovima i karakteristikama zasada. U malinjacima, ukoliko su prethodni radovi pravilno obavljeni, do početka naredne vegetacije uglavnom nema većih zahvata.

 

Prvi značajniji poslovi u zaštiti voća očekuju se sa približavanjem proleća, kada se, u odgovarajućoj fenofazi, sprovode tretmani mineralnim uljima i preparatima na bazi bakra.

 

Šaponjić poručuje da uspešna voćarska proizvodnja počinje mnogo pre prve berbe, pravilnim izborom parcele, analizom zemljišta, kvalitetnom pripremom i nabavkom zdravstveno ispravnih sadnica. Upravo ulaganje u ove početne korake može biti presudno za dugovečnost zasada, stabilne prinose i ekonomsku isplativost proizvodnje, posebno u brdsko-planinskim područjima Polimlja i Zlatiborskog okruga, gde klimatski uslovi predstavljaju dodatni izazov za voćare.

 

PP Media/ GZS