TUČA NA BADNJI DAN U SELU LUKE: OBEĆAN REVANŠ ZA BOGOJAVLJENJE – ALI GA GODINAMA NEMA (HVALA BOGU!)

Selo Luke pamti Badnji dan od pre nekoliko godina kao praznik „po običaju“ – samo što se umesto badnjaka i zdravice tada više delilo po obrazima i rebrima.

 

Opšta tuča, bio ko koga stigne: ko je došao da se pomiri, završio je da se „objasni“, a ko je mislio da će sve stati na dve reči – dobio je i treću, i četvrtu… pesnicom.

 

Posle tog „narodnog sporta“ pod vedrim nebom, kao što to biva u velikim pričama malih mesta, izrečena je i velika najava: revanš na Bogojavljenje. Da se, jel’te, „ispravi nepravda“, „vrati dug“, „završi započeto“ – sve u duhu tradicije, samo malo modernizovano. I onda… tišina.

 

 

 

Bogojavljenje je dolazilo, krst se plivao, voda se osvećivala, ljudi se krstili i pozdravljali – a revanša nigde. Godine prolazile, a od obećane „reprize“ ostala samo priča uz kaficu i rečenica: „Ma, dobro je, opametili se.“ I izgleda da jesu. Možda je u Lukama konačno pobedilo ono najteže: razum.

 

Jer nije mala stvar kad se narod seti da praznik nije za razbijanje glava, nego za mir, obraz i reč – a revanš… neka ostane samo u šali i u priči, da se prepričava kao opomena, a ne kao plan. Bog se javi – a ljudi, izgleda, konačno: opametili.

 

GZS