KAKO JE UŽIČKA OPOZICIJA IZABRALA KONFLIKT UMESTO REŠENJA

Zatvaranje deponije „Duboko“ jeste realan i ozbiljan komunalno-ekološki problem. Međutim, ono što zabrinjava veliki deo

javnosti jeste činjenica da je taj problem u Užicu sveden na jedinu političku platformu opozicije, bez jasnog plana, bez odgovornosti i bez kapaciteta da se ponudi održivo rešenje koje neće proizvesti nove krize.

Umesto politike rešenja, građani su dobili politiku stalne tenzije. Umesto dijaloga i stručnih predloga — pritiske, blokade i poruke koje često deluju kao da je cilj sam protest, a ne njegovo razrešenje. Tako je regionalni problem, koji zahteva saradnju više opština i institucija, pretvoren u političko sredstvo za dnevnu upotrebu.

KADA POLITIKA SIĐE NA ULICU, A IZGUBI SMER

Prema pisanju medija i javno zabeleženim događajima, delovanje dela užičke opozicije ostavilo je gorak utisak kod velikog broja građana. Scene sa ulica, incidenti na sednicama Skupštine, verbalni ispadi, ali i potezi poput blokiranja magistralnih pravaca, zaustavljanja autobusa sa decom i pokušaja obustave rada škola, kod javnosti nisu doživljeni kao odgovorna borba, već kao prelazak granice političke pristojnosti.

Takvo ponašanje, bez obzira na motive, stvorilo je osećaj da se svakodnevni život građana koristi kao sredstvo pritiska, umesto kao razlog za odgovorno i promišljeno delovanje.

RETKI TRENUTCI RAZUMA I POLITIČKE PRISTOJNOSTI

U tom ambijentu, istupi odbornice Jelene Raković ostali su upamćeni kao pokušaj da se politička rasprava vrati u institucionalne okvire. Njeni nastupi, koje su mediji opisivali kao svojevrsni „čas kućnog vaspitanja“, jasno su ukazali na razliku između kritike i destrukcije, između borbe za javni interes i političkog performansa.

KRIZA KREDIBILITETA U REDOVIMA OPOZICIJE

Jedan od ključnih problema užičke opozicije danas jeste duboka kriza poverenja. Ne zbog same činjenice da je opozicija, već zbog utiska koji ostavljaju pojedini njeni istaknuti akteri. Česte promene političkih dresova, preambiciozne najave bez pokrića, nerealna obećanja i unutrašnji sukobi učinili su da opozicija u očima dela javnosti izgleda kao skup ljudi okupljenih oko ličnih ambicija, a ne oko jasne i odgovorne politike.

Uz nekoliko izuzetaka, sve češće se čuje stav da se ne radi o ljudima koje građani vide kao ozbiljnu, stabilnu i pouzdanu alternativu.

NI VLAST NIJE BEZ ODGOVORNOSTI

Tačno je da i u redovima vladajuće koalicije postoje loši primeri i potezi koji zaslužuju otvorenu i nedvosmislenu kritiku. Postoje pojedinci koji vlast doživljavaju kao lični resurs, a ne kao odgovornost — ljudi koji politiku koriste za sopstveni interes, gledajući pre svega svoj džep, a ne javno dobro.

Takvi primeri urušavaju poverenje građana i ostavljaju prostor za opravdano nezadovoljstvo. Ipak, ključna razlika je u tome što vlast, sa svim manama i slabostima, i dalje funkcioniše kroz institucije i sistem, dok opozicija koja se oslanja gotovo isključivo na konflikt teško uspeva da ponudi uverljivu sliku onoga što bi usledilo „dan posle“.

IZBORI U SEVOJNU: NAJAVE, OČEKIVANJA I REALNOST

Posebnu pažnju javnosti izazivaju najave opozicije o sigurnoj pobedi na predstojećim izborima u Sevojnu. Međutim, gotovo sve ozbiljne analize ukazuju na znatno drugačiju realnost.

Sevojno je deo užičke opštine u kojoj posluju snažna preduzeća i fabrike, gde hiljade ljudi rade za stabilne plate i u uređenim uslovima. To su građani koji vrlo dobro razumeju da se ekonomija kuće ne stavlja na kocku olako i da se budućnost porodice ne prepušta neizvesnosti.

Zbog toga opozicione najave pobede mnogima deluju više kao politička želja nego kao realna procena. Ako se politika i dalje bude vodila na način koji je građanima donosio nemir umesto sigurnosti, vrlo je moguće da će izborni ishod za njih biti — kako se u narodu kaže — bos po trnju (PS. Sečanj,Negotin,Mionica)

GZS(G.Nikolić)