"Sve je u životu prolazno moj druže” - Preminuo je jedan od najvećih srpskih kompozitora Čačanin  Atanasije Savić

Kruševljanina koji je životni vek proveo u Čačku.

Reklo bi se, ovo je Tomina autobiografska. Izgleda kao da je Toma napisao, a nije. Pesmu "Svirajte noćas samo za nju" napisao je Atanasije Savić i podario Tomi da je donese najlepše na svetu.

Tasa je redak pesnik među tekstopiscima, ime koje se izgovara sa velikim poštovanjem, urbana legenda.

- Ja sam poreklom Kruševljanin, rođen sam u selu Donja Omašnica kraj Morave. Reka me podseća na prolaznost - ja protičem a moje pesme ostaju. Morava me vezala za večnost, a žena me dovela u Čačak, kod njenih. Živim u Čačku, a stvaram za ceo svet” govorio je Tasa u priči koju je o ovom velikanu  snimio Gvozden Nikolić

Tasine pesme su životne priče i istine pretočene u stihove i rime. Tako lako piše, a tako nerado govori o svojim pesmama.

- Zabavljao sam se sa jednom Banjalučankom koja je studirala stomatologiju i imala bogatog strica u Beču. Htela je da nastavimo ljubav u carskom gradu, a ja ostadoh sam na obali reke. Ljubav je ostala negde na raskršću, a moji jadi su pretočeni u pesme "Sto puteva i sto staza" i "Smiri se srce, smiri" pričao je Taso

Baš kad je narodnjačka diskografija bila na vrhuncu (70-ih i 80-ih godina prošlog veka), snimio je Taso preko 400 pesama koje potpisuje kao autor teksta: "Jedna lasta ne čini proleće" (Šaban), "Svirajte noćas samo za nju" (Toma), "Ne dam ovo malo duše" (Zorica Brunclik), "Prestala sam davno da se smejem", "Evo prođe godina deseta" (Vida), "Doviđenja, doviđenja" (Miroslav Radovanović), "Jednom sam i ja voleo" (Asim Brkan), "Nosila si burmu moje majke" (Ljuba Aličić), "Kako da dođem na svadbu tvoju" (Marinko), "Zovite me gospodine", "Ja sam čovek s koferom u ruci" (Savo), "Ti si žena bez adrese" (Ranko Stojanić Šoro), "Bar nedeljom budi kući" (Meri Miljković), "Sudbinu mi nije još niko proreko" (Toma Čolović), "Niz moje selo svadba se kreće" (Meho Hrštić), "Možda si čula da život piše romane" (Kvaka), "Prijatelja nema", "Čitav život popiću" (Pera Grubić), "Vodenice moja stara" (Smederevac), "Sto puteva i sto staza", "Smiri se srce", "Srce moje gde ćemo nas dvoje", "Uspomenu čuvaj kao sliku majke" (Zoran Kalezić)...

               Gvozden ga ovekovečio, njegova priča čuvaće Tasa od zaborava

Gvozden Nikolić reporter Prve srpske televizije  zabeležio je priču o Tasu koja će ostati zanavek kao svedočanstvo o kompozitoru koji je  pisao pesme za sva vremena.,, Dugo smo sedeli i pričali. Bio je tih i skroman čovek koji se nije razmetao i hvalio, a imao je sa čim. Kada je nabrajao pesme koje ej napisao ostao sam u neverici jer  tosu sve bili hitovi koje svi znamo. Rekao mi je da je pesma koju je podario Tomi ušla u anale, i da je učestvovao u snimanju filma. Šetali smo čačanskom glavnom ulicom, on večernje novosti stavio pod pazuh i priča svoj život, od početka do kraja. Zamolio me je da mu pomognem,sin mu je bio bez posla, ali nisam uspeo. Mislim da sada radi u Čipsari.  Platio je piće ispred Dezerta, tu smo se rastali, on je evo otišao u istoriju, a ja sam ga sačuvao za vremena koja dolaze. Neka mu je slava” kaže Nikolić.

Poslednju pesmu Taso posvetio sebi

- Nekad su se pevači i kompozitori otimali o moje stihove, vodilo se računa da tekstovi zvuče poetski. I danas imam nekoliko stotina pesama koje čekaju svoje kompozitore i pevače. Za žive pišem pesme, a za pokojne pišem posvete. Ovo je posveta meni još za života:

"Zaborav se bliži, ja idem polako,

sa setom u srcu koračam sve tiše,

pevao sam pesme za sve zaljubljene,

a sad me se niko i ne seća više.

Dao si mi bože bogatstva toliko

da svakoga dana po bespuću gazim,

rod sam bio svima a meni brat niko,

i zato bez zbogom zauvek odlazim.

Kome je do pesme neka peva svako,

do muzike meni nije mnogo stalo,

životni sam ponor odavno dotako,

kad vidim od sveta šta je preostalo.

Dok sam bio tuđa sreća

prijatelja beše dosta,

a sad kad me ljubav stiže

samo pas mi veran osta."

Atanasije Savić je uvaženi član Udruženja književnika Srbije. Objavio je nekoliko zbirki ljubavne i misaone poezije, napisao dirljive posvete Jesenjinu, Disu, Miljkoviću. Napisao je i epitaf Draganu Aleksiću iz Mrčajevaca, najmaštovitijem srpskom harmonikašu:

"Muzika je iz mog srca ko Morava tiho tekla. Što ne stgoh ja da kažem, harmoniko ti si rekla."

Taso, neka ti je laka zemlja !