„GVOZDENE, DOBIO SI SINA U VRANJU“ – PORUKA KOJA JE RASPLAKALA POZNATOG SRPSKOG REPORTERA

Pranjani – Jutros je u saborskoj prestonici, u kafani u centru Pranjana, poznati srpski reporter Gvozden Nikolić častio prijatelje.

Mnogi su se pitali šta je razlog slavlja. Odgovor je bio neobičan, ali lepši nego što je iko mogao da zamisli.

– „Dobio sam sina u Vranju”, rekao je kroz osmeh.

Naravno, nije postao otac u biološkom smislu. Ali ono što se dogodilo možda je još veće.

Saša i Aleksandra Stanković iz Vranja dočekali sreću

Posle dugogodišnje borbe za potomstvo, Saša (1984) i Aleksandra Stanković (1990) iz Vranja jutros su u naručje primili svog dugo željenog sina Bogdana. Dečaka koga su, kako kažu, sanjali godinama, kroz bezbroj suza, neuspešnih pokušaja i trenutaka kada su mislili da više nema nade.

A onda se, potpuno neočekivano, u njihov život upleo čovek koga do tada nisu ni poznavali.

„POMOZI NAM, BRATE…“

Saša je kao pekar radio treću smenu kada je na televiziji gledao reportažu Gvozdena Nikolića o čuvenom doktoru Tašketu iz Bitolja, čoveku koji je mnogim porodicama pomogao da dobiju decu.

Na kraju te reportaže doktor je Gvozdenu poklonio vaučer, uz reči da ga daruje nekome kome je najpotrebniji.

Nekoliko dana kasnije, negde posle ponoći, telefon je zazvonio.

Na ekranu je bila kratka poruka.

„Pomozi nam, brate, ako nikome nisi obećao vaučer. Ja i supruga sanjamo dete…”

– „Odmah sam mu odgovorio da hoću. Sutradan sam pozvao doktora Tašketa i rekao mu da dolazi jedan bračni par koji ne poznajem, ali da ih primi. Ako bude trebalo, vaučer ide njima. Imao sam osećaj da će baš njima doneti sreću”, priča Gvozden.

„ON JE ZASLUŽNI OTAC NAŠEG BOGDANA“

Danas, posle svega, Saša Stanković ne krije emocije.

– „Kada nam se svaka nada ugasila, kada smo već bili pomireni da možda nikada nećemo postati roditelji, pojavio se Gvozden. Nisam znao tog čoveka. Prvi put sam mu se javio u očaju. Nije nas pitao ko smo, šta smo i odakle smo. Samo je rekao: ‘Pomoći ću.’ Zato uvek kažem da je on zaslužni otac našeg Bogdana. Da nije bilo njega, možda nikada ne bisismo dočekali ovaj dan.”

U njihovom domu jutros je počeo novi život.

Život koji su čekali godinama.

„KRENULA MI JE SUZA…“

Kada je pročitao poruku:

„Gvozdene, dobio si sina u Vranju. Hvala ti…”, reporter priznaje da nije mogao da sakrije emocije.

– „Samo sam se prekrstio. Krenula mi je suza. U životu sam podigao jedanaest krovova za sirotinju i nevoljnike, pomagao koliko sam mogao, ali ovo je nešto posebno. Osećaj je nemerljiv. Kao da sam i sam postao otac. Ne zato što je dete moje, već zato što znam koliko su ga njegovi roditelji čekali, koliko su noći proveli moleći se da ga jednom zagrle.”

SABOR POSVEĆEN MALOM BOGDANU

 

I zato će ovogodišnji 8. Sabor violinista Srbije, čiji je Nikolić autor, za njega imati još dublji smisao.

– „Ovaj Sabor posvećujem malom Bogdanu. Dok mi budemo sutra podizali saborsku zastavu u Pranjanima, on će brojati svoje prve dane života. Želim mu da bude dobar čovek, da voli svoje roditelje, svoju otadžbinu i da nikada ne zaboravi koliko je ljubavi bilo potrebno da dođe na ovaj svet. Neka mu život bude lepši od snova koje su njegovi mama i tata sanjali godinama.”

Ponekad najveće životne priče ne nastaju pod reflektorima.

Nastaju posle ponoći.

Iz jedne poruke.

Iz jednog „Pomozi nam, brate…”

I iz čovečnosti koja ne traži ništa zauzvrat.



Glas zapadne Srbije