Crkva brvnara u Dubu kod Bajine Bašte predstavlja ponos ovog kraja i simbol osaćanskog graditeljstva

Bajina Bašta - Pored Hrama Svetih apostola Petra i Pavla u Dubu izgrađenog 1939. godine i poslednje svetinje koju je osveštao Vladika Nikolaj Velimirović, selo Dub može se pohvaliti i crkvom brvnarom iz 1792. godine.

 

Izvanredna graditeljska veština i obrada drveta do najsitnijih detalja kao što su rezbarena vrata i carske dveri predstavljaju u najlepšem svetlu srednjovekovni duborez koga su itekako preko Drine poznavali vrsni neimari Osaćani. 

 

Ranko Milanović NP Tara, foto: GZS

 

„Ova crkva se stalno pominje kao neka specifičnost ponude Bajine Bašte, međutim mislim da nije ni blizu iskorišćena koliko bi to trebalo. Jer, reč je o Crkvi brvnari iz 1792. godine koja predstavlja možda i najreprezentativniji primer osaćanskog graditeljstva i verovatmo najveću crkvu tog tipa. Osaćani su bili majstori iz istočne Bosne, preko puta Bajine Bašte i gradili su dosta brvnara po zapadnoj i centralnoj Srbiji. Karakter ove vrste crkava je to da su one montažno-demontažnog tipa, pa su one mogle u slučaju potrebe da se demontiraju i presele na neku drugu lokaciju. U crkvi ima dosta ornamentike i na enterijeru i eksterijeru sve je građeno od velikih drvenih talpi koje su ručno tesane, a sve je to zahtevalo posebnu graditeljsku veštinu. Nažalost već dugo vremena nemamo ljude koji rade nešto slično i zbog toga vrednost ovog hrama i jeste velika i trebalo bi je na bolji način valorizovati”, kaže Ranko Milanović iz Nacionalnog parka „Tara”.

 

Jednobrodna građevina sa krovom pokrivenim sitnom klisom pričvršćenom klinovima bez ijednog eksera prikazuje pečat Osaćana.

 

jerej Vladimir Jovanović, foto: GZS

 

„Postoje čak i dva izdanja o Crkvi brvnari koja su napisali ljudi iz ovog kraja. Ona je bila jedna od glavnih crkava za bogosluženje u doba kada je manastir Rača bio van funkcije. Mnogi pričaju i o dolasku monaha pešaka ovde, a ljudi su ovde dosta vezani za crkvu, jer je ona pravi dokaz o održanje vere. Retko koje selo ima dva hrama, kao što je Dub blagosloven, a u ovom kraju se rodilo i preko 20 sveštenika, tako da su meštani izuzetno vezani za ovu Crkvu”, reči su jereja Vladimira Jovanovića, čija je ovo parohija.

 

foto: GZS

 

Crkva Vaznesenja Hristovog u Dubu preuzimala je ulogu duhovnog središta ovog kraja u periodu kada je manastir Rača bio razrušen, a nakon njegove obnove crkva postaje metoh manastira i takvo stanje traje sve do 1885. godine kada crkva brvnara postaje samostalna i dobija svoju parohiju.

 

„Zvonik je nov i on je tu postavljen sredinom devedesetih godina, kada je zamenjen stari, koji je bio i originalni, a to je urađeno za vreme sveštenika jereja Dragana Timotijevića. U tom periodu je zamenjen i krov koji je prokišnjavao. Ovaj hram ima i svoj pečat što je bilo karakteristično za vreme kada je građen”, završava jerej Vladimir Jovanović.

 

foto: GZS

 

Vrata na ovim hramovima koje su gradili Osaćani imaju svoje pečate, ornamente, a u hramu su dve ruske ikone Bogorodice sa Hristom i Hrista koje su doneli trgovci, a inače su bile u manastiru Rača. I na kraju ostaje nada da će ova jedinstvena crkva brvnara doprineti većem razvoju turizma u selima Bajine Bašte, jer potencijala ima na pretek.