Škola starog Solunca u Zlakusi ponovo zasijala – ponos sela i budućih pokolenja

Užice - Škola u Zlakusi započela je svoj put neposredno pred Drugi svetski rat, u domaćinstvu Gvozdena Terzića, nosioca Albanske spomenice,

 

koji je jednu od svojih kuća ustupio za potrebe prve učionice u selu. Tada je kao prvi učitelj radio Petar Radovanović, čovek čije ime danas nosi Dom za decu i omladinu u Užicu.

 

Dom starog solunskog ratnika sada ponovo sija. Zgrada, koju su meštani podigli kulukom, dobila je novo ruho, potpuno rekonstruisana, i za Užičane je predstavljala ulaganje vredno 13 miliona dinara. Ali, gledajući srećna lica mališana koji su juče zakoračili u obnovljene učionice, jasno je da nije zažaljena nijedna banka.

 

Decenijama je ova škola čekala na ozbiljnu popravku – dotrajali krov, stara stolarija, oronula fasada i instalacije sada su prošlost. Uređeni su toaleti, podovi, okrečene učionice, zamenjen nameštaj, a trenutno se privode kraju i limarski radovi. Ovim je školi produžen vek, a selu i generacijama koje dolaze vraćen osmeh i nada.

 

 RAKOVIĆ  - OVO JE BILA NAŠA OBAVEZA, VAŠE JE SAMO DA UČITE

 

 

„Dragi prvaci, znam da ste danas veoma uzbuđeni, možda i pomalo uplašeni, ali to je prirodno – svaki novi početak nosi mnogo pitanja. Upravo je škola mesto gde ćete naći odgovore, gde ćete učiti, rasti i razvijati svoje talente. Naš posao je da vam obezbedimo sigurno i lepo mesto za učenje, a verujem da ćete u ovim novim uslovima napredovati i biti ponos roditeljima i svom kraju.”

 

ŠKOLU KULUKOM GRADILE ŽENE

 

Škola u Zlakusi oduvek je bila stub zajednice. Posle rata, nastava se održavala i u privatnim kućama i zadružnim prostorijama, a organizovani su i analfabetski kursevi da bi se narod ubrzano opismenio. Pedesetih i šezdesetih godina pokrenuta je inicijativa za gradnju nove zgrade, a u njenom podizanju učestvovali su gotovo svi meštani. Posebno se pamti požrtvovanost žena koje su kroz kuluke nosile teret gradnje dok su muškarci sve više odlazili na rad u fabrike.

 

Tako je 5. septembra 1970. godine u nove učionice, koje su meštani sami sagradili, ušlo prvo odeljenje učenika sa učiteljima Radosavom i Miloradom Šojićem.

 

SEDAM DECENIJA ŠKOLA SANJALA NEIMARE

 

Sedam i po decenija kasnije, škola je konačno dočekala svoju prvu veliku rekonstrukciju. Učenici su dobili savremene i bezbedne uslove za rad, a selo je sačuvalo svoju najvažniju ustanovu.

 

Stari solunac Gvozden Terzić, koji je nekada darovao svoju kuću za prvu učionicu, sigurno bi danas bio ponosan na potomke i na selo koje čuva obrazovanje kao najveću vrednost.

 

GZS(G.N.)