OD BOŽE POMOZI DO BOŽE OPROSTI - NESVAKIDAŠNJA SLAVA U SRCU SRBIJE

Ćuprija - Nadomak Manastira Ravanica, u selu Senje, već vek i po održava se jedinstvena „Bekrijska slava“.

 

Narodni običaj koji spaja molitvu, rakiju kao i veselje do zore. Meštani kažu da „Bog najviše voli bekrije, jer ga u svakoj caši bar tri puta pomenu. Senje, nadomak manastira Ravanice, poznato je po vrednim ljudima, rudarskom naselju i patriotama „do koske“. Ali ovo mesto je širom kraja čuveno i po nečemu zbog čega se u Senje dolazi sa osmehom – po bekrijskoj slavi, nesvakidašnjem narodnom običaju koji se, kako pričaju meštani, neprekidno obeležava već 150 godina.

 

 

Kažu Senjci da je ova slava posvećena bekrijama jer „dragi Bog najviše voli bekrije – u svakoj molitvi ga pomenu bar triput“. I sve ima svoje pravilo: kad pevaju – pevaju „Bože pravde“, kad ih glava zaboli – kažu „Bože pomozi“, a kad se malo pretera – ide čuveno „Bože oprosti, neću nikad više“. I tako, iz godine u godinu, dočekuju post sa veseljem koje traje do zore.

 

 

Foto: GZS

 

Domaćini ovogodišnje bekrijske slave bili su Miloš Stojanović i Mile Nikolić, koji su slavski kolač preuzeli prošle godine, a danas su dočekivali prijatelje, rodbinu i sve dobronamerne goste. Jedina obaveza domaćina je da budu veseli i spremni da nazdrave šljivovici – jer bez nje bekrijska slava ne bi bila to što jeste.

 

„Imam 90 godina i ovu slavu pamtim od svoje desete. Već 50 godina učestvujem na svakoj bekrijskoj slavi“, rekao je Mile Nikolić, dok se oko slavske trpeze, uz zdravice, širila priča kako se u Senju slavi – bez zle namere, ali sa mnogo srca i pesme.

 

 

Šljivova grana – simbol Senja i proleća 

 

Na centralnom mestu, kao pravi simbol ovog običaja, stoji procvetala šljivova grana. Meštani tvrde da prva šljiva u Srbiji procveta upravo u Senju, pa gosti imaju običaj da granu zakite – kao znak sreće, rodne godine i dobrog zdravlja.

 

 

Bekrijska slava u Senju ima još jedno pravilo a to je da se svake godine neko od gostiju kandiduje da ponese slavski kolač i bude domaćin naredne godine. Kako saznajemo, domaćin sledeće godine biće Đorđe Rajić.

 

Meštani kažu da je ovaj običaj deo živog folklora, odnosno narodnih običaja ovog kraja, a može se reći i da predstavlja svojevrsnu preteču Trifundana, kada vinogradari obeležavaju svoju slavu. U Senju, međutim, „molitve“ idu šljivi – ranci i madžarci – a bekrije imaju i svoju himnu kojom se redovno oglase.

 

„Da je čaša flaša, da je flaša bure, a rakija more – pili bismo do zore!“

 

Senje je, i ove godine, još jednom pokazalo da tradicija može biti i vesela i ozbiljna – jer se ovde običaj čuva kao amanet, uz poštovanje, pesmu, zdravicu i osmeh koji traje do prvih petlova.

 

 

Glas zapadne Srbije