Voćari u okolini Čačka u strahu: Mraz obrao kajsije još u cvetanju

Čačak – Zbog visokih temperatura rane sorte voća procvetale su i ranije nego što se to očekivalo ali su jutarnji mrazevi u danima za nama ostavili velike posledice u voćnjacima širom zemlje.

 

Čačanski voćari su u strahu da će im sav uložen trud i novac nepovratno propasti.

 

Već nekoliko godina, martovsko sunce i temperature za nekoliko stepeni iznad proseka za ovo doba godine izmame cvet na zasadima kajsisa u okolini Čačka. A onda uslede hladne noći i jutarnji mraz pa neretko na granama ne ostane ni za teglu džema.

Miroslav Robajac, voćar iz Prijevora; Foto: GZS

 

„Iscvetale su vrlo dobro, kao nikada do sada. Nije tako samo u mojim zasadima u Prijevoru, tako je u čitavom selu ali i u Miokovcima, Gornjoj Gorevnici ali i širom Srbije, gde god ima kajsija. Nažalost, velika je hladnoća, veliki su minusi i tu spasa nije bilo. Sad je to sve otišlo, neće kajsije biti ni za jelo”, kaže Miroslav Robajac, voćar iz Prijevora.

 

Sa njegovom prognozom slaže se i Darko Topalović, koji kajsiju gaji u Miokovcima, selu poznatom upravo po toj voćki.

 

„Nije džabe stari narod govorio `da je kajsija voćka bogatih`. Koliko si bogat i lud ti toliko i sadiš i radiš. Jedne godine ubereš, a tri godine sve smrzne”, rekao je Topalović.

 

Darko Topalović, voćar iz Miokovaca; Foto: GZS

Međutim, nije samo kajsija nastradala. Ukoliko se povrate gotovo letnje temperature, krenuće cvetanje i drugih sorti pa predviđanja voćara nisu ni malo ohrabrujuća.

 

„Uglavnom nije dobro, što se tiče kompletnog voćarstva. Plašim se i za jabuku. Priče su razne, ali kada bude cvetala videćemo šta je i kako je ali mislim da je ova godina, što se nas voćara tiče, bankrot”, naglasio je Topalović.

 

Nažalost, nema mnogo toga što bi voćari mogli da učine kako bi predupredili posledice mraza. Jedino proizvođači najpoznatije čačanske voćke, šljive, mogu mirno da dočekaju proleće.

 

Dr Darko Jevremović, direktor čačanskog Instituta za voćarstvo; Foto: GZS

„Postoje neke mere, i primitivnije i savremenije. Od primitivnijih to je zadimljavanje, paljenje biljnih ostataka u zasadima, međutim mali broj voćara to radi jer daje jako slabe rezultate. Sa druge strane, tu su savremene mere kao što je orošavanje sa odgovarajućim sistemima u zasadima ali se to koristi samo u nekim intezivnim zasadima i kod kultura koje su visoko intenzivne kao što je jabuka ili kruška. Šljiva se nalazi tek u fazu kretanja vegetacije i bubrenja pupoljaka tako da ove niske temperature u ovom momentu ne mogu da izazovu probleme. Šljiva neće verovatno cvetati do početka aprila tako da za sada nema problema sa njima”, rekao je dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak.

 

 

Glas zapadne Srbije