DVA NA JEDAN NA N1: BRNABIĆ BROJKAMA I ARGUMENTIMA PROTIV REKTORKE BLOKIRANOG UNIVERZITETA I VODITELJKE – „RASTURILA IH ARGUMENTIMA“ I ISKRENIM NASTUPOM

Beograd – Prva predizborna debata na N1 između Ane Brnabić, kandidatkinje liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, i Mirjane Nikolić, rektorke Univerziteta umetnosti i kandidatkinje liste „Studenti pobeđuju“,

počela je bez rukovanja i završila se bez približavanja stavova.


Brnabić je nastup gradila na brojkama o platama, budžetu, fakultetima i nauci, dok je Nikolić insistirala na stanju institucija, autonomiji univerziteta i odgovornosti vlasti. 


Brnabić je više puta zamerila Nikolić što joj na početku nije pružila ruku, ocenjujući takav gest kao simbol dubokih podela u društvu. N1 u sopstvenom izveštaju potvrđuje da rukovanja nije bilo. Nikolić je tokom debate Brnabić poručila da je na temi obrazovanja „pala ispit“, dok je Brnabić odgovorila da takav način komunikacije smatra uvredljivim. 


Već taj početak pokazao je ton čitavog razgovora.





BRNABIĆ IZAŠLA SA BROJKAMA


Brnabić je kao centralni argument iznela poređenje stanja u obrazovanju 2012. i danas.


Prema podacima koje je ona iznela, prosečna plata nastavnika iznosila je 391 evro 2012, dok bi u decembru 2026. trebalo da dostigne oko 1.030 evra. Za univerzitetske profesore navela je rast sa približno 77.000 na oko 191.000 dinara.


„To je 2,6 puta veća plata“, rekla je Brnabić govoreći o nastavnicima. 


Kada je Nikolić osporila sliku velikog napretka, Brnabić je uzvratila:

„Hoćete da kažete profesorima da su bolje živeli sa 77.000 nego sada sa 190.000?“ 


Brnabić je navela i da je budžet za prosvetu povećan sa približno 140 milijardi dinara 2012. na 425 milijardi 2026. godine, odnosno za oko 204 odsto. To su podaci koje je Brnabić iznela u debati; samo nominalno poređenje ne uračunava inflaciju i promenu kupovne moći, pa samo po sebi ne daje potpunu sliku realnog standarda zaposlenih. 






NAUKA, ISTRAŽIVAČI I NOVI INSTITUTI


Brnabić je posebno branila rezultate vlasti u nauci.


Podsetila je da je kao predsednica Vlade 2017. digitalizaciju i obrazovanje postavila među prioritete i govorila o zapošljavanju više od hiljadu mladih istraživača i doktoranata.


Navela je i otvaranje tri nova naučna instituta, izgradnju fakultetskih objekata i razvoj naučno-tehnoloških parkova kao argument da je država prethodnih godina povećavala ulaganja u nauku i visoko obrazovanje. 


Nikolić je, sa druge strane, osporavala ocenu da same brojke znače da je sistem obrazovanja dobar i insistirala na institucionalnim problemima i položaju prosvetnih radnika.


„STUDENTSKA“ LISTA, A REKTORKA KANDIDAT


Debata je otvorila i političko pitanje koje će očigledno pratiti kampanju.


Mirjana Nikolić nije studentkinja. Ona je rektorka Univerziteta umetnosti i nalazi se na 90. mestu liste koja nosi naziv „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Na listi su brojni profesori, umetnici, sportisti i druge javne ličnosti. 


To ne znači da lista pravno ne može nositi takav naziv, ali otvara legitimno političko pitanje šta u ovom slučaju znači odrednica „studentska“ – da li sastav kandidata ili političko poreklo i podrška studentskog pokreta.


Jednako je legitimno pitanje kako Nikolić razdvaja funkciju rektorke od svog novog statusa kandidatkinje za narodnu poslanicu. Za tvrdnju da samom kandidaturom „krši Ustav“ nisam pronašao pravni osnov, pa to ne bih objavljivao kao činjenicu.






BLOKADE – NAJTEŽE PITANJE ZA AKADEMSKU ZAJEDNICU


Brnabić je problematizovala i ulogu univerzitetskih struktura tokom višemesečnih blokada.


To jeste politički i pravni spor koji se ne može svesti na jednostavnu tvrdnju da je Nikolić „srušila Ustav nečinjenjem“. Za takvu kvalifikaciju bila bi potrebna konkretna pravna odluka nadležnog organa.


Ali političko pitanje ostaje: da li su rukovodstva univerziteta učinila dovoljno da zaštite pravo svih studenata na nastavu i redovno funkcionisanje fakulteta tokom blokada?


Nikolić i studentski pokret blokade vide kao oblik protesta i borbe za institucije; vlast ih opisuje kao teško narušavanje prava studenata koji su želeli nastavu. Upravo je taj sukob bio jedna od osnovnih linija podele u debati. 


JOVINA GIMNAZIJA – JOŠ JEDAN SUDAR


Posebno oštro bilo je kada se govorilo o Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.


Brnabić je branila direktora Radivoja P. Stojkovića, navodeći da čovek koji je 22 godine pravio izuzetne rezultate sa školom zna šta radi.


Nikolić je odgovorila da školu ne čini jedan direktor već čitav kolektiv i ukazala na profesore koji su ostali bez angažmana.


To je možda najbolje pokazalo razliku između dve pozicije: Brnabić je insistirala na kontinuitetu rezultata i odgovornosti rukovodstva, a Nikolić na kolektivu, autonomiji i posledicama odluka uprave.


I VODITELJKA UŠLA U OŠTAR SUKOB SA BRNABIĆ


Debata nije bila napeta samo između dve kandidatkinje.


Voditeljka Tatjana Aleksić više puta je prekidala Brnabić i vraćala je na postavljeno pitanje. N1 navodi da Brnabić na početku nije želela direktno da odgovori na pitanje da li je na tu televiziju došla zbog navodnog pada rejtinga SNS-a, već je kritikovala uređivačku politiku.


Drugi mediji izveštavaju da je voditeljka kasnije prekidala Brnabić i tokom njenog izlaganja o Studentskoj listi. 


Tvrdnju da joj je voditeljka „otimala dokumenta“ ne bih objavio bez snimka koji nedvosmisleno pokazuje šta se dogodilo.



Glas zapadne Srbije