USVOJENA STRATEGIJA POLJOPRIVREDE DO 2034. GODINE: REFORMA PODSTICAJA, REGISTRA GAZDINSTAVA I UREĐENJE TRŽIŠTA

Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine, kojom su utvrđeni konkretni pravci promene agrarne politike u narednom periodu.

Strategija predviđa reformu sistema podsticaja kako bi veći deo javne podrške bio usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i dugoročnoj održivosti poljoprivrednih gazdinstava.

Jedna od važnih promena biće reforma Registra poljoprivrednih gazdinstava, a predviđeno je i povećanje učešća i raznovrsnosti mera razvoja sela u ukupnim podsticajima, navodi se u saopštenju.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić istakao je da nakon usvajanja Strategije sledi njeno pretvaranje u konkretne programe i mere.


„Ne treba poljoprivrednicima da objašnjavamo šta piše u Strategiji, već šta će se zbog nje promeniti. Menjaćemo sistem podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, jačati investicije i preradu, organizovanje proizvođača i uređivati tržište. Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo“, rekao je Glamočić.


Strategijom je predviđena izrada posebnog Programa navodnjavanja i odvodnjavanja, što je posebno značajno zbog sve češćih suša i nestabilnih vremenskih uslova. Planirana je i primena klimatski pametne poljoprivrede, kao i podsticaji za integrisane ratarsko-stočarske sisteme.


Značajne promene planirane su i u organizovanju proizvođača. Predviđeno je uspostavljanje proizvođačkih organizacija i formiranje krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede, kako bi proizvođači imali bolju poziciju na tržištu.


Strategija predviđa i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, modernizaciju pijaca i imenovanje ombudsmana za hranu, kao i primenu tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso.


„Proizvođač ne sme da bude najslabija karika u lancu. Zato nam je potrebno bolje organizovanje proizvođača, uređenije tržište i više prerade. Srbija treba da prodaje proizvod veće vrednosti, a ne samo sirovinu“, naveo je ministar.


Jedan od prioriteta biće i povezivanje poljoprivrede sa naukom i savetodavnim službama. Predviđena je integracija poljoprivrednih savetodavnih usluga u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija – AKIS, kao i uvođenje programa celoživotnog učenja.


Posebna mera odnosi se na mlade. Strategijom su predviđene stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agronomiju, veterinu i druge srodne nauke.

Opšti cilj Strategije je obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i održivi razvoj sela.


Sprovođenje neće ostati na nivou opštih ciljeva. Strategija će biti razrađena kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove sa konkretnim aktivnostima, nosiocima, rokovima, potrebnim sredstvima i pokazateljima učinka. Prvi akcioni plan odnosiće se na period 2026–2028. godine.


„Sada sledi teži deo posla. Svaki cilj mora da dobije meru, rok, novac i merljiv rezultat. Po tome ćemo meriti uspeh ove Strategije“, poručio je Glamočić.



Glas zapadne Srbije