Autorski tekst Bogoljuba Karića povodom 30 godina BK Televizije – Bastiona slobode, inovacije i kulture

„Danas je za mene poseban dan koji u meni budi ogromne emocije. BK Televizija slavi svoj 30. rođendan, a u ovom trenutku, kada se svi zajedno setimo njenih početaka, ne možemo da ne setimo i njenog nezaboravnog traga na medijskoj sceni bivše Jugoslavije. 
Nastala u poslednjim godinama 20. veka, BK TV je bila mnogo više od obične televizije. Bila je to televizijska freska koja je nosila snagu novih ideja, obrazovala, zabavljala i preispitivala sve ono što je bilo najvažnije u društvenom, političkom i kulturnom životu tadašnje Jugoslavije i Srbije.
Njen start, u vreme kada je privatni kapital tek počeo da korača u svet medija, bio je odraz ambicija, ali i ljubavi prema kulturi, tehnici, zabavi i istraživačkom i objektivnom novinarstvu. 
BK je bila inkubator za nove talente, ali i za nove, nesvakidašnje i do tada neviđene pristupe informisanju. Ne samo da je nudila spektakl, nego je i podsticala na razmišljanje, okupljajući sve članove porodice pred televizorom: od unuka, majki i očeva, do baka i deka. S njom je počelo nešto novo, kao talas na mirnom moru, koji je pomerao granice onoga što smo smatrali mogućim na ekranu, ali je istovremeno čuvalo i branilo tradicionalne vrednosti, ostavljajući neizbisiv i čaroban koktel moderne i porodične televizije.
U prvim godinama postojanja, BK Televizija postavila je standarde koji su se još dugo merili i danas opstaju kao izazov brojnim novim televizijana. A svakako da je najvažniji trenutak bio njen ulazak u domove svih onih koji su želeli nešto više od tadašnjih jednobojnih, uštogljenih i kontrolisanih televizija socrealističkog tipa.
Iako je došlo do njenog nezapamćenog nasilnog i brutalnog gašenja, kada je tadašnji premijer Vojislav Koštunica poslao na urednike, novinare i kamermane teško naoružanu policiju, kao da ih šalje u Boj na Kosovo, dogodilo se nešto neverovatno i veličanstveno. Sama činjenica da je BK TV  ostavila trag u srcima i u medijskoj istoriji, govori o njenoj nezamenjivoj poziciji, kao što nezapamćeno nasilje režima i policije nad jednom televizijom, ostaje večna sramota tadašnjih vlasti. Ali, uzalud je Koštunica pokušao da ugasi kako BK TV, tako i mene. Sve što je BK pružila — od inovacija u produkciji, preko važnih emisija i intervjua, pa sve do satiričnih i zabavnih programa — ostaje deo kolektivnog jugoslovenskog i srpskog pamćenja.
I dok sve prolazi, BK ostaje kao svetionik na kojem je jedino bilo moguće videti svet drugačije. Taj svet na koji se gledalo širom otvorenih očiju. Svet koji je kroz ekran donosio informaciju i emociju, još uvek živi u mnogim srcima, baš kao i svaka nezaboravna priča koja je nastajala pod svetlom kamere. 
Posle uličnih protesta 1996/97. godine, na moj predlog, u studiju BK televizije organizovani su javni okrugli stolovi vlasti i opozicije, što je bio veliki iskorak u razvoju kako objektivnog novinarstva, tako i demokratije. Ti standardi i danas ostaju vodilja koju i danas šire divni urednici, novinari i voditelji kojima sam pružio šansu da pokažu svoj talenat, lepotu i profesionalizam. 
Na BK televiziji su svi politički lideri izražavali svoje programe, ideje, vizije i kritike i na njoj nije bilo zabranjenih tema i gostiju. Bila je to slobodna terotorija za mladu jugoslovensku i srpsku demokratiju!
Bili smo u stvari učitelji. Bio je to fakultet i univerzitet novog vremena, a njeni zaposleni su postali ne samo primer za srpsko i jugoslovensko novinarstvo, već i za region i čitavu Evropu. 
Pre tačno tri decenije na medijskom nebu Jugoslavije zasijala je kao zvezda BK Televizija i njen rođendan posvećujem svim zaposlenim u njoj, tim našim srpskim herojima, toj silnoj mladosti i lepoti, koja i danas sija na srpskom medijskom nebu!”

Milanka i Bogoljub sa porodicom Karić