Kada snaga sportskog duha pomeri granice: Srpski paraatletičar Aleksandar  Radišić svetski šampion u bacanju čunja

Čajetina - Pre povrede, koju je zadobio 2005. godine, Aleksandar Radišić je bio uspešan sportista – fudbaler i skijaš. A         nakon povrede, postao je trener deci plivačkog kluba Čigota.

Sport ga je održao, a izbor da se opredeli za stoni-tenis, odveo ga je na neko vreme u Novi Sad, sedište  tog paraolimpijskog sporta u Srbiji.

 

Foto: GZS 

 

„ Ja sam se povredio 2005.godine skokom u vodu, u Igalu kada sam slomio vratne pršljenove . Polomio sam peti, šesti i sedmi vratni pršljen i tada sam shvatio da je to ozbiljnija povreda . Nakon oporovka i stresa, tražio sam način da se vratim sportu jer sam i pre povrede bio fudbaler i skijaš . Izbor je pao na stoni tenis jer mi je drugar rekao da osobe koje koriste invalidska kolica mogu trenirati stoni tenis i ja sam pokušao, iako pre toga nikada nisam imao dodira sa ovim sportom“, kaže Aleksandar Radišić koji je već 2008.godine ušao u reprezentaciju osoba sa invaliditetom.

„ Moje prvo veće takmičenje je bio Svetski kup u Klužu, u Rumuniji , kada sam osvojio prvu medalju. To mi je bila jedinstvena sreća ne samo zbog osvojene bronzane medalje već činjenice da sam ponovo u sebi probudio taj sportski i takmičarski duh što je bio jasan znak da mogu, hoću i želim da postignem još više. Usledili su ozbiljni treninzi u Novom Sadu gde sam mesečno provodio deset dana,a ostale dane trenirao na Zlatiboru. Počeo sam da osvajam Svetske kupove, više puta sam bio prvak države ,a radi Evropskog prvenstva u Italiji 2013.godine i ozbiljnih priprema preselio sam se u Novi Sad . Usledili su svakodnevni treninzi dva puta dnevno  godinu dana, pod budnim okom Zlatka Keslera tako da ni rezultati nisu izostali, kaže Radišić.

 

Foto: GZS 

 

Zbog porodice i posla, vratio se na Zlatibor, posvetio se atletici i bacanju čunja.

„ Sve do 2015.godine  trenirao sam  stoni tenis,  a onda sam odlučio da se vratim na Zlatibor, oženio sam se i osnovao porodicu. Kao radnik u Turističkoj organizaciji Zlatibor  želeo sam da doprinesem nešto svojoj sredini i kao osoba sa invaliditetom pa uz podršku opštine , u poslednjih deset i više godina Zlatibor je dosta pristupačniji osobama sa invaliditetom. Ujedno sam tragao za sportom kojim bi mogao dalje da se bavim i odluka je pala na atletiku i bacanje čunja. Olakšavajuća okolnost bila je jer sam već bio u sportskom režimu, kaže Radišić i dodaje da je atletika dosta zahtevnija i traži ozbiljne treninge.

„Može vreme da bude protiv vas, kada pada kiša najviše. Mi koristimo rukometni lepak  koji moramo da namažemo na prste da bi taj čunj stegli i bacili. Ako je sunce, taj lepak bude kao ulje i ne drži, a ako je previše hladno ,on jako zalepi i ne možete da ga izbacite . Ako vam vetar duva u grudi neće leteti koliko bi trebalo kao što mi se desilo u Parizu 2023.godine kada sam uzeo bronzu i kada su rezultati bili dosta bolji i veći , ali niste imali šansu sa vetrom da ga bacite više. Sve su to stvari koje utiču na konačan rezultat i zbog toga je atletika i psihički i fizički napornija , kaže Aleksandar Radišić.

 

Foto: GZS 

 

Aleksandar Radišić ostvario je, kaže, svoj san kada je, na nedavnom Svetskom prvenstvu u paraatletici u Nju Delhiju, osvojio zlatnu medalju i postao svetaki šampion u bacanju čunja.

 

Foto: GZS 

 

„ Ja sam ceo život u sportu, meni je sport omogućio da prebrodim povredu koju imam i naviknem na život u kolicima. Osećaj zlatne medalje jeste ponos i dokaz da je svaki rad i trud isplativ i da sve se može kada se ne odustane os svojih snova. Kada sam izašao na dodelu nagrade, svirala je naša himna, a bilo je ljutih takmičara  jer je Indija bila uverena da će osvojiti zlato, pa nam nisu čestitali. Kao što volim da kažem, tri boda u gostima i stoga mi je još milija medalja,dodaje Radišić.

 

Foto: GZS 

 

Osim što je uspešan sportista, Radišić je i predsednik čajetinskog udrženja Inkluzija osoba sa invaliditetom, koje godinama uspešno realizuje mnoge projekte i akcije za pobljšanje položaja osoba sa invalidtetom .

„ Trenutno radim na dva projekta , jedno je kod resornog ministarstva -Umetnost pokreta, mladost bez predrasuda i već smo jedan dan na Zlatiboru imali košarkaše u kolicima i svi su mogli videti šta osobe sa invaliditetom mogu sve da rade. Cilj je da imaju podstrek da se bave bilo čim, samo da izađu iz kuće i aktivno učestvuju , kaže svetski sportista koji uprkos svim priznanjima , za najveći uspeh smatra svoju porodicu koja je početak i osnov svega u životu.

 

Foto: GZS 

 

Paraolimpijski sport je, poslednjih godina, podignut na mngo viši nivo, nego što je bio ranije, a bacanje čunja je uvek bila, kako je I sam Radišić dokazao , „srpska disciplina“.

 

 

GZS