PAŽNJA ZA VLASNIKE KUĆA I IMANJA: PALJENJE LIŠĆA I STRNJIKE JE ZABRANJENO, POLJOPRIVREDNICI MOGU OSTATI I BEZ PODSTICAJA

Jesen donosi mnogo posla u dvorištima, baštama i na poljoprivrednim imanjima. Opalo lišće, orezane grane, suva trava i drugi biljni ostaci često se gomilaju, a pojedini građani pokušavaju da ih se reše spaljivanjem.

Međutim, paljenje biljnih ostataka na otvorenom prostoru u Srbiji je zabranjeno, a za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne.

Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, smeća na otvorenom prostoru i biljnih ostataka. Za fizičko lice koje prekrši ovu zabranu propisana je novčana kazna od 10.000 dinara, dok se za pravna lica kazne kreću od 300.000 do milion dinara.

Ukoliko se spaljivanjem izazove požar, odgovornost može biti još veća. Zakon predviđa da je lice koje je izazvalo požar dužno da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije.

Poseban problem predstavlja paljenje strnjike i drugih žetvenih ostataka na poljoprivrednom zemljištu. Osim opasnosti da se vatra proširi na susedne njive, šume, objekte i kuće, paljenjem se uništavaju organska materija i korisni organizmi u površinskom sloju zemljišta.

Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve sankcije predviđa i Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, kazne mogu iznositi od 100.000 do milion dinara za pravna lica, dok se za odgovorna i fizička lica, u zavisnosti od prekršaja, kreću od 5.000 do 50.000 dinara.

Poljoprivrednici koji pale strnjiku mogu se suočiti i sa dodatnim posledicama. Ministarstvo poljoprivrede upozorilo je da gazdinstva na čijim parcelama bude utvrđeno paljenje mogu biti stavljena u pasivan status, čime gube mogućnost ostvarivanja prava na državne podsticaje i zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. U zavisnosti od težine prekršaja, ova mera može trajati i do tri godine.

Da se kontrole sprovode i na terenu pokazuje i najnovija akcija nadležnih. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je 5. oktobra da je šest osoba zatečeno prilikom paljenja žetvenih ostataka, od kojih su četiri privedene. Najavljene su prekršajne prijave i mere prema poljoprivrednim gazdinstvima. Za lociranje parcela na kojima dolazi do požara nadležni koriste i satelitsko praćenje.

Dim koji nastaje sagorevanjem lišća, trave i drugih biljnih ostataka dodatno narušava kvalitet vazduha, posebno u naseljenim mestima. Umesto spaljivanja, biljni otpad može da se kompostira, usitni i koristi kao malč ili odloži na način koji je predvidela lokalna komunalna služba.

Građanima se zato savetuje da se o načinu i terminima odvoženja većih količina lišća, granja i drugog zelenog otpada informišu kod nadležnog komunalnog preduzeća.

Poseban oprez neophodan je tokom suvog i vetrovitog vremena, kada se i najmanja vatra može veoma brzo proširiti. Ukoliko građani primete požar, potrebno je što pre obavestiti vatrogasno-spasilačku službu na broj 193.



Glas zapadne Srbije