Danas su Blagovesti - praznik svetlosti i Božije blizine

Među najradosnijim hrišćanskim praznicima, Blagovesti zauzimaju posebno mesto – blag dan tišine, svetlosti i Božije blizine.

 

 

Obeležavaju se svake godine 7. aprila, i to je trenutak kada je Arhangel Gavrilo sa rečima „Raduj se, blagodatna, Gospod je s tobom” doneo Presvetoj Bogorodici vest o rođenju Spasitelja sveta. 

 

Upravo tada počinje istorija Novog zaveta, jer je upravo taj događaj temelj naše vere, nade i spasenja. 

 

Blagovesti nisu dan velikih reči, već dubokog unutrašnjeg mira. Tiha radost kojom su ispunjeni hramovi i domovi vernika simboliše trenutak kada je ljudska istorija zauvek promenjena – kada se rodila nada da će Bog postati čovek, da bi čovek mogao postati bliži Bogu.

 

 
Blagovesti opisuje apostol Luka. U svom jevanđelju on piše da je u šestom mesecu po začeću pravedne Jelisavete, majke svetog Jovana Preteče, arhanđela Gavrila Bog poslao u Nazaret Devici Mariji sa vešću o predstojećem rođenju Spasitelja sveta: 

 

I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona vid‌jevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se. Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nađenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja. Lk. 1:28—33. 

Na Blagovesti u čačanskoj crkvi, foto: GZS

 

Prema određenom broju teologa, reči arhanđela Gavrila — „Raduj se, blagodatna!” — prve su „dobre” vesti za čovečanstvo od pada Adama i Eve. Teofilakt Ohridski u svom tumačenju Jevanđelja po Luki piše: „Pošto je Gospod rekao Evi: ’s mukama ćeš d‌jecu rađati’” (1 Mojs. 3:16), sada se ova bol rešava radošću koju anđeo donosi Devici, govoreći: „Raduj se, blagodatna!”. Pošto je Eva bila prokleta, Mariji je sada rečeno: „blagoslovena si ti”. 

 

Sumnjajući (prema Grigoriju Čudotvorcu, plašeći se kršenja njenog devičanstva), Marija je anđelu postavila pitanje: „kako će to biti kad ja ne znam za muža?”. Na šta je anđeo obećao bezsemeno, tajanstveno začeće — „duh sveti doći će na tebe, i sila najvišega oseniće te”. Marija, uvidevši volju Božiju u rečima anđela, izgovara vrlo značajne reči: „evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po riječi tvojoj”. Veruje se da se u trenutku kada je Devica Marija izgovorila ove reči, dogodilo Bezgrešno začeće Isusa Hrista.

 

Svetlost u tišini 

 

U narodu se kaže da se na Blagovesti „ne radi ništa teško“, a da se u prirodi budi proleće – ptice započinju gnezda, zemlja omekšava, a duša se priprema za najradosnije jutro – Vaskrs. 

 

Crkva ovaj praznik ubraja među velike Gospodnje praznike, ali i Marijanske, jer proslavljamo Presvetu Bogorodicu koja je svojom verom i poslušnošću postala Majka Božija. 

 

Na Blagovesti se služi svečana liturgija, i čak i kada padne u vreme posta – kao što je često slučaj – dozvoljeno je blagougađanje u vidu ribe, vina i ulja, jer je radost jača od odricanja.

 

Blag dan za dobre vesti 

 

U vremenu punom nemira, Blagovesti nas pozivaju da se prisetimo da je sve počelo – radošću. I da, kao što je Arhangel Gavrilo rekao:
„Ne boj se, Marijo, jer si našla milost u Boga.” 

 

Tako se i mi podsećamo da gde je vera – nema straha.

 

Gde je tišina – čuje se najjasnije.
Gde je blagost – rađa se radost.

 

Neka ovaj dan donese tišinu duši, blagost rečima i svetlost mislima.

 

Jer Blagovesti nisu samo praznik u kalendaru, već poziv da verujemo – i radujemo se.

 

GZS