KOMŠIJE LJILJANE BRALOVIĆ U ŠOKU, PROFESR ANTIĆ - U SVETU U KOME VLADA LJILJANA BRALOVIĆ NEMA ŽIVOTA!

Ne stišavaju se osude ni sedam dana nakon nastupa Ljiljane Bralović koji je u javnosti ocenjen kao krajnje uznemirujući i

neprihvatljiv, a sada se sve glasnije čuje i glas onih koji je poznaju iz neposrednog okruženja. Komšije tvrde da je u mestu zavladao šok i neverica, jer – kako kažu – ovakav govor nikada nije bio deo njihovog života, ni u najtežim vremenima.

 

„OVDE SU SE LJUDI ČUVALI I U RATU“

Milomir Damljanović Mitko kaže da je govor Bralovićke doživeo kao nešto što ne pripada ovom kraju i ovoj zajednici.

„Ovo je neprihvatljivo i neshvatljivo. Govor me je šokirao. Ovde su se ljudi i za vreme Drugog svetskog rata poštovali i čuvali. Na tavanu su bili četnici, u podrumu partizani, i gledali su da jedno drugom sačuvaju od svega“, kaže Damljanović.

U njegovim rečima nije samo kritika – već opomena. Jer kada se u malim sredinama naruši mir rečima, posledice znaju da budu dublje nego što izgleda na prvi pogled: sumnja među ljudima, podele, uznemirenost i strah da se „normalno“ polako pomera.

 

„NISAM IZNENAĐEN – UME ONA TO I BOLJE“

Slično mišljenje deli i Đorđe Nikolić, koji Bralovićku pamti i iz vremena kada je bila sindikalno angažovana u konfekciji „Rudnik“ u Pranjanima. On njen javni nastup posmatra kroz prizmu ranijih stavova i poteza.

„Znam da je bila za privatizaciju. Znam da su neki zaigrali kolo kada je konfekcija, koja je zapošljavala 236 pranjanskih žena, zatvorena. Kada je ona u pitanju, nisam iznenađen. Ume ona to i bolje“, kaže Nikolić.

Ova izjava dodatno raspiruje raspravu u javnosti: da li je sporan govor samo „incident“, ili nastavak političkog i ideološkog modela koji, po oceni kritičara, ne bira sredstva i ne vodi računa o posledicama po zajednicu.

TIŠINA INSTITUCIJA – NAJOPASNIJA PORUKA

Dok se u narodu gomilaju osude, ostaje ključna činjenica: reakcija tužilaštva i sudova i dalje izostaje. A upravo tu nastaje najveći problem. Jer ako se na reči koje javnost prepoznaje kao podsticanje nasilja ne reaguje brzo i jasno, šalje se signal da je granica pomerena – i da je sve dozvoljeno dok ne bude kasno.

PROFESOR ANTIĆ - U TOM SVETU NEMA ŽIVOTA

Sada je, budući da blokaderi često pozivaju na lustraciju, u šaljivom maniru taj termin upotrebio profesor Čedomir Antić.

- U svetu u kome vlada Bralović, ja mislim da normalnom čoveku nema života... Ja imam samo jedan odgovor, ja bih samo pitao - ko frizira gospođu Bralović i bivšu dekanku Nataliju Jovanović iz Niša? Da li ima neka kazna za frizera, neka lustracija? I ova boja isto, ne znam prosto, ja od 90-ih godina nekako...mislim da bi je trebalo iz palete izbaciti - rekao je Antić.

Ovo više nije stvar političkog ukusa. Ovo je pitanje bezbednosti javnog prostora i odgovornosti. Sloboda govora nije zaštita za poziv na nasilje, pretnje ili raspirivanje mržnje. Ko u javnosti seje nemir, mora znati da institucije postoje da takav nemir preseku – a ne da ga posmatraju.