ZAŠTO SU PROTIVNICI KABLARA OVO KRILI OD JAVNOSTI - OVO SU DETALJI KOJE NISTE ZNALI O PROJEKTU U KOJU JE SRBIJA ULOŽILA ZLATNU MILIJARDU DINARA !

ČAČAK – Izgradnjom novog staklenog vidikovca na Kablaru završen je jedan od najznačajnijih turističkih projekata u zapadnoj Srbiji u  poslednjih nekoliko decenija.

Reč je o objektu izgrađenom u skladu sa važećom planskom i projektno-tehničkom dokumentacijom, građevinskom dozvolom i svim propisanim tehničkim standardima, koji predstavlja jedan od najprepoznatljivijih delova mnogo šireg programa integralnog razvoja Ovčarsko-kablarske klisure.

Ovčarsko-kablarska klisura decenijama je bila prepoznata kao jedan od najvećih prirodnih i turističkih potencijala Srbije, ali je istovremeno ostajala bez ozbiljnijih ulaganja. Tek u periodu od 2021. do 2026. godine pokrenut je veliki investicioni ciklus, tokom kojeg je država u razvoj ovog područja uložila približno milijardu dinara

Maja Bojović
Specijalni savetnik u Kabinetu predsednika Vlade
Jedinica za implementaciju strateških projekata
Koordinatorka projekata integralnog razvoja Srbije

Jedna je od ključnih osoba u realizaciji programa integralnog razvoja i povezivanju državnih institucija, lokalnih samouprava i stručnih službi na velikim razvojnim projektima. Njeno ime se u javnosti posebno vezuje za obnovu i razvoj Ovčarsko-kablarske klisure, zbog čega je, tokom polemika oko projekta na Kablaru, u više navrata bila izložena javnim prozivkama i ličnom targetiranju dela protivnika projekta.

 

Tim sredstvima rekonstruisani su i izgrađeni pristupni putevi i parking prostori, uređena je centralna zona Ovčar Banje, izgrađeni su Prirodnjački centar, amfiteatar, pristanište i šetališta, rekonstruisana je železnička stanica, nabavljen je ekološki trimaran, sanirana su klizišta i realizovan niz drugih infrastrukturnih i turističkih projekata.

Posle više od šest decenija bez značajnijih ulaganja, svi projekti pokrenuti su gotovo paralelno i realizovani fazno, u skladu sa raspoloživim sredstvima, konkursima i tehničkim mogućnostima. Zbog toga se čitav proces odvijao postepeno, jer se višedecenijsko zapostavljanje jednog prostora ne može nadoknaditi preko noći.

VIDIKOVAC NIJE IZDVOJENA ATRAKCIJA, VEĆ DEO INTEGRALNOG RAZVOJA SRBIJE

Novi vidikovac na Kablaru nije zamišljen kao samostalan i izolovan objekat, već kao deo programa integralnog razvoja Ovčarsko-kablarske klisure.

Osnovna ideja ovog modela jeste da se na jednom prostoru istovremeno razvijaju turizam, saobraćaj, komunalna infrastruktura, zaštita životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa. Umesto pojedinačnih i nepovezanih investicija, realizuju se projekti koji se međusobno dopunjuju i zajedno stvaraju novu turističku, ekonomsku i razvojnu celinu.

Program integralnog razvoja podrazumeva koordinisano delovanje više ministarstava, lokalnih samouprava, javnih preduzeća, stručnih institucija i Srpske pravoslavne crkve.

Polazna osnova ovog koncepta jeste da svaki kraj Srbije poseduje sopstvene komparativne prednosti koje treba prepoznati, urediti i učiniti dostupnim. Prirodna i kulturno-istorijska bogatstva ne treba da ostanu dostupna samo planinarima i alpinistima, već i širem krugu posetilaca, uz poštovanje pravila zaštite prirode.

Cilj nije nekontrolisana urbanizacija ili betonizacija, već plansko uređenje prostora i stvaranje samoodrživih objekata koji će donositi prihode, pokretati lokalnu privredu i doprinositi razvoju čitavog kraja.

GOTOVO MILIJARDU DINARA ULOŽENO U PREPOROD OVČARSKO-KABLARSKE KLISURE

Vidikovac je samo jedan od oko dvadeset projekata realizovanih u Ovčarsko-kablarskoj klisuri od 2021. do 2026. godine.

U okviru programa integralnog razvoja obnovljeni su pristupni putevi i parking prostori, uređen centar Ovčar Banje, izgrađeni Prirodnjački centar, šetališta, pristanište i amfiteatar, rekonstruisana železnička stanica, nabavljen ekološki trimaran i sanirana klizišta.

Svi ovi projekti zajedno treba da povećaju dostupnost klisure, produže boravak turista, unaprede ponudu i stvore uslove za održivi lokalni ekonomski razvoj.

Njihova vrednost ne meri se samo brojem izgrađenih objekata, već i mogućnošću da se podstaknu ugostiteljstvo, smeštajni kapaciteti, trgovina, zanatstvo, poljoprivreda i druge delatnosti povezane sa turizmom.

OBJEKAT IZGRAĐEN PREMA NAJVIŠIM TEHNIČKIM I BEZBEDNOSNIM STANDARDIMA

Vidikovac je projektovan kao prizemna konstrukcija ukupne bruto površine od 376,96 kvadratnih metara.

Objekat čine staklene platforme površine 200,36 kvadratnih metara, drvene platforme i stepeništa površine 91,97 kvadratnih metara, krov sa solarnim panelima površine 47,82 kvadratna metra, kao i turistička stanica sa elektro-prostorijom površine 36,81 kvadratni metar.

Ukupna površina objekta predstavlja svega 0,001 odsto površine planine Kablar, a još manji deo ukupne površine Ovčarsko-kablarske klisure.

Koncept vidikovca zasnovan je na savremenim rešenjima koja se primenjuju u brojnim nacionalnim parkovima i zaštićenim prirodnim područjima širom sveta, gde staklene platforme omogućavaju bezbedno posmatranje prirodnih vrednosti uz minimalan uticaj na životnu sredinu.

STAKLENE PLATFORME, SOLARNA ENERGIJA I MINIMALAN UTICAJ NA PRIRODU

Vidikovac nema kolski pristup. Posetioci koriste postojeće parkinge u podnožju planine, dok je dolazak do samog lokaliteta organizovan uređenim pešačkim stazama.

Na taj način izbegnuta je izgradnja nove saobraćajnice do vrha i smanjen uticaj na prirodno okruženje.

Objekat koristi solarnu energiju za sopstvene potrebe. Prilikom projektovanja primenjena su i rešenja namenjena zaštiti ptica, uključujući specijalno staklo sa zaštitom koja je gotovo nevidljiva ljudskom oku.

 

Takva rešenja deo su savremene prakse u zaštićenim prirodnim područjima, u kojima se turistički sadržaji grade tako da omoguće posetu i boravak ljudi, ali bez nepotrebnog ugrožavanja pejzaža, biljnog i životinjskog sveta.

ISPITIVANJE SA 132 TONE POTVRDILO BEZBEDNOST KONSTRUKCIJE

Pre puštanja vidikovca u upotrebu sprovedeno je ispitivanje nosivosti konstrukcije primenom probnog opterećenja od 132 tone.

Testiranje su izvršili akreditovani Institut za beton iz Zemuna i Centar za konstrukcije iz Subotice.

Rezultati ispitivanja potvrdili su da konstrukcija ispunjava sve projektovane parametre i propisane standarde bezbednosti.

Konstrukcija je projektovana za opterećenje od 500 kilograma po kvadratnom metru. Prema rezultatima testiranja, manja platforma može istovremeno da primi približno 600 posetilaca, dok veća platforma može da primi oko 1.000 ljudi.

KABLAR SLEDI PRIMERE NAJPOZNATIJIH SVETSKIH STAKLENIH VIDIKOVACA

Stakleni vidikovci nisu izuzetak u zaštićenim prirodnim područjima, već predstavljaju uobičajenu turističku infrastrukturu u brojnim nacionalnim parkovima širom sveta.

Kao jedan od uporednih primera navodi se Skywalk na Biokovu u Hrvatskoj, izgrađen na geološki znatno složenijem terenu, sa nepovoljnim geomehaničkim svojstvima, blizinom rasednih pukotina, seizmičkom zonom i snažnim uticajem vetra.

Teren na Kablaru detaljno je ispitan pre početka gradnje, ali i tokom izvođenja radova, kako bi se potvrdila njegova stabilnost i usklađenost sa projektovanim tehničkim zahtevima.

PROSTORNI PLAN JOŠ 2018. GODINE PREDVIDEO RAZVOJ TURISTIČKE INFRASTRUKTURE

Razvoj turističke infrastrukture na Kablaru nije nastao iznenada niti bez prethodnog planskog osnova.

Prostorni plan iz 2018. godine predvideo je više vidikovaca, razvoj turističke infrastrukture, kao i mogućnost izgradnje gondole prema Ovčar Banji.

Tokom više javnih rasprava na takva planska rešenja nije bilo primedbi.

Protivljenja i protesti pojavili su se tek nakon formiranja tima i strukture za realizaciju projekata i početka revitalizacije klisure. Prema navodima iz dostavljene dokumentacije, osporavanja su dovela do usporavanja pojedinih projekata, dodatnog opterećenja institucija i izvođača, negativnog publiciteta i širenja netačnih informacija.

NOVI VIDIKOVAC MOŽE DA PRIVUČE I DO 300.000 POSETILACA GODIŠNJE

Prethodnu improvizovanu platformu na Kablaru godišnje je posećivalo oko 100.000 ljudi.

Procene su da bi novi vidikovac mogao da privuče i do 300.000 posetilaca godišnje, što je tri puta više u odnosu na raniji broj gostiju.

Takav turistički promet mogao bi da omogući relativno brz povraćaj uloženih sredstava kroz prihode od ulaznica i turističku potrošnju.

Centar Ovčar Banje u podnožju Kablara 

Još važniji efekat očekuje se kroz razvoj ugostiteljstva, smeštajnih kapaciteta, lokalne trgovine, preduzetništva, proizvodnje hrane i drugih delatnosti koje direktno ili indirektno zavise od broja posetilaca.

PROJEKAT FINANSIRAN FAZNO IZ VIŠE IZVORA

Kao i većina projekata integralnog razvoja, vidikovac je finansiran fazno i iz više izvora.

Razlog za takav model jeste činjenica da različita ministarstva kroz konkurse raspodeljuju sredstva na teritoriji cele Srbije, a ne samo za jedan kraj ili jedan projekat.

Zbog toga se investicije planiraju i realizuju u etapama, u skladu sa raspoloživim budžetima i procedurama svakog pojedinačnog izvora finansiranja.

Takav pristup primenjen je i na drugim projektima integralnog razvoja širom Srbije.

MODEL SA KABLARA PRIMENJEN I NA JUGU SRBIJE  (vidi ovde)

Model saradnje razvijen u Ovčarsko-kablarskoj klisuri primenjen je i na teritoriji šest opština na jugu Srbije.

Među projektima su uređenje arheološkog nalazišta Caričin grad, izgradnja puta preko Radan planine, ulaganja u Sijarinsku Banju, kao i projekti u Leskovcu, Bojniku, Kuršumliji, Prokuplju, Lebanu i drugim sredinama.

Cilj je isti – povezati više investicija u jednu celinu, kako bi prirodni, kulturni i privredni potencijali svakog kraja postali vidljiviji, pristupačniji i ekonomski održivi.

DEO DRŽAVNOG PROGRAMA „SRBIJA 2027 – SKOK U BUDUĆNOST”

Integralni razvoj Srbije predstavlja jednu od ključnih celina državnog programa „Srbija 2027 – Skok u budućnost”.

Ovim planom izgradnja i završetak projekata širom zemlje povezuju se sa pripremama za međunarodnu izložbu EXPO 2027.

Osnovna poruka jeste da EXPO nije samo svetska izložba koja će biti održana u Beogradu, već razvojni projekat cele Srbije.

Zbog toga se širom zemlje uređuju turističke destinacije, kulturno-istorijski lokaliteti, banje, prirodne atrakcije i infrastruktura, kako bi posetioci iz inostranstva mogli da upoznaju Srbiju i van glavnog grada.

KABLAR SKYWALK BIĆE DEO NACIONALNIH TURISTIČKIH RUTA TOKOM EXPO 2027

Kablar Skywalk planiran je kao jedan od lokaliteta koji će biti uključen u nacionalne turističke rute tokom EXPO 2027.

Koncept je definisan porukom „Dva dana EXPO – tri dana Srbija”, sa ciljem da strani posetioci, osim Beograda, upoznaju prirodne lepote, kulturno nasleđe i turističke potencijale različitih delova zemlje.

Kablar bi u tom okviru trebalo da bude jedna od ključnih tačaka zapadne Srbije, dostupna na svega nekoliko sati vožnje od prestonice.

Posetioci bi tako, uz boravak na izložbi, mogli da upoznaju Ovčarsko-kablarsku klisuru, manastire, Ovčar Banju, prirodne lepote i druge turističke sadržaje ovog kraja.

„SRPSKA KUĆA” PREDSTAVIĆE SVE KRAJEVE SRBIJE PRED SVETOM

Tim za integralni razvoj u Kabinetu predsednika Vlade koordinator je i značajnog projekta tematskog paviljona „Srpska kuća” na EXPO 2027.

Paviljon je zamišljen kao dom svih krajeva Srbije i mesto na kojem će svaki grad, opština i okrug moći da predstave svoje prirodne lepote, kulturno nasleđe, turističke potencijale, privredu i razvojne mogućnosti.

Ugovor za izgradnju paviljona potpisan je u Golupcu, uz prisustvo predsednika Vlade profesora doktora Đure Macuta. Potpisali su ga ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović i ministar turizma Husein Memić.

Cilj je da Srbija do Svetske izložbe 2027. godine bude spremna da predstavi sve što ima – od velikih gradova do malih sredina, od istorijskih lokaliteta do prirodnih atrakcija i savremenih razvojnih projekata.

NOVA RAZVOJNA TAČKA ZAPADNE SRBIJE

Vidikovac na Kablaru nije samo mesto sa kojeg se pruža pogled na meandre Zapadne Morave i Ovčarsko-kablarsku klisuru.

On predstavlja simbol novog pristupa razvoju, u kojem se prirodna bogatstva uređuju, čuvaju i stavljaju u funkciju održivog turizma i lokalne ekonomije.

Kao deo gotovo dvadeset međusobno povezanih projekata, novi vidikovac trebalo bi da postane jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija klisure, komparativna prednost u odnosu na čitav region i snažan podsticaj razvoju zapadne Srbije.

Ako se ostvare procene o broju posetilaca, Kablar će iz planinarskog odredišta poznatog užem krugu ljudi prerasti u nacionalnu turističku destinaciju, dostupnu domaćim i stranim gostima.

Posle decenija čekanja i višegodišnje realizacije, novi pogled sa Kablara tako postaje mnogo više od prizora sa staklene platforme – postaje pogled na jednu drugačiju budućnost Ovčarsko-kablarske klisure i zapadne Srbije.

KOMPLETAN PROJEKAT INTEGRALNOG RAZVOJA SRBIJE  MOŽETE POGLEDATI NA LINKOVIMA ISPOD

https://www.instagram.com/integralni.razvoj.srbije/

https://srbija2027.gov.rs/integralni-razvoj/

GZS(G.Nikolić)