LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Српска православна црква и верници данас прослављају Цвети

09/04/2023
Фото: ГЗС, илустрација
Фото: ГЗС, илустрација
Српска православна црква и верници данас славе празник Цвети, успомену на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, последњу недељу

пред почетак његових страдања, смрт и Васкрсење.

Цвети се прослављају дан након Лазареве суботе.

Празничне литургије служе се у славу Спаситеља, који је свесно ишао у сусрет страдањима, па се наредна седмица, која претходи празнику Васкрсења, назива Страсна или Страдална недеља.

Ови дани Страдања Христовог су и последњи дани вишенедељног Великог или Часног поста, за све православне вернике који су се одлучили на овај подвиг.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим.

Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана (слава) сину Давидову".

Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере.

У Србији су Цвети и народни празник. На Цветну недељу 1815. Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, дигао је народ у борбу против турске власти.

Догађај Христовог уласка у Јерусалим на икони се представља тако што Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

На Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ оставља у посуди са водом да преноће у дворишту.

Некада је био обичај да се на Цвети шета окићен цвећем, врбова гранчица се користила "за брз напредак", дрен "за снагу и здравље", а девојке су се китиле љубичицама које симболишу привлачност.

Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века.

Уочи овог празника држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом.

Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима.

ГЗС/ Танјуг

cveti praznik obicaji

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.