LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Данас је Лазарева субота, у народу позната као Врбица, празник дечије радости

08/04/2023
Илустрација, фото: ГЗС
Илустрација, фото: ГЗС
На Лазареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих

свог пријатеља Лазара из Витаније.

Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу позната је још и као Врбица, јер је тада Исус ушао у Јерусалим, где су га дочекала деца.

Према Јеванђељу по Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров.

Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо уследити. Лазар је живео још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица.

Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири Јеванђеља, увод у нову веру, у Васкрсење. У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево, као јемство за васкрсење свих верника.

Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, а раздрагани свет свечано га је дочекао, носећи у рукама палмине гранчице. Православни верници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско".

У том чину је и данашња симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичаји на Лазареву суботу

На овај дан бере се олистало пруће врбе, јер се верује да се тако снага зеленила преносила на децу и одрасле, будући да је врба због бујног раста сматрана симболом здравља и снаге. За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звончићи, који симболизују поздрав Христу.

Током Цветне недеље девојке су за Цвети брале цвеће. За брање је свака носила посуду, јер се то цвеће није брало у крило. Убрано цвеће нису уносиле у кућу, већ су га остављале под стрехом. У посуде с цвећем стављано је јаје, па је наливана вода, којом се сутрадан на Цвети, умивају, да им лице буде тако бело и да мирише као набрано цвеће.

У данима Цветне недеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом. Верује се да ове две биљке имају велику магичну, заштитну и исцелитељску моћ.

 

Магазин Новости / ГЗС

VRBICA PRAZNIK LAZAREVA SUBOTA

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.