
Велике или зимске задушнице су највеће и најзначајње, јер се обележавају пред сам почетак Васкршњег поста. Датум је промењив, али махом „падају” у фебруару.
„У српском народу постоје обичаји да се на овај дан излази на гробове предака и износи храна. То је јако погрешно, али је то толико укорењено у српској култури па су и свештеници прећутно реаговали на ову појаву. Оно што једино потребно однети на гробове јесу свећа, вино и жито које се приноси за жртве преминулих”, рекла је за РИНУ етнолог Снежана Ашанин.
Она додаје да се на Задушнице пшеница носи у цркву, у којој ће свештеник да освешта, прелије вином које је симбол Христове крви и наравно неопходна је упаљена свећа која је симбол вечне светлости за наше преминуле.

Илустрација, Фото: РИНА
„Оно што је најважније јесте да се припрема жито, у народну познато као кољиво које се прилаже за душе мртвих, и зато то зрно пшенице представља жртву, а затим и рађање новог живота и управо то је тај бескрајни круг”, каже етнолог.
Поред зимских, постоје задушнице испред Тројица, имамо Михољске и Митровске задушнице. Овај празник се обавезно обележава суботом јер је то на неки начин и дан мртвих и дан када се сећамо преминулих.
ГЗС/РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.