LEVO VELIKA POŠTANSKA
close
banner-itembanner-itembanner-item

Седам краљева из лозе Немањића крунисано у манастиру Жича: Сваки је ушао на посебан улаз који је касније зазидан

04/01/2023
Седам краљева из лозе Немањића крунисано у манастиру Жича, Фото: РИНА
Седам краљева из лозе Немањића крунисано у манастиру Жича, Фото: РИНА
Краљево - Једна од највећих, али и најстаријих српских светиња подигнута је у првој половини 13. века,

а њен ктитор је први краљ из лозе Немањића Стефан. Међутим, према причама које се преносе са колено на колено још увек постоји легенда према којој је у изградњи манастира Жича великог удела имао и Свети Сава, преноси РИНА.


Фото: РИНА

Све што би мајстори током дана сазидали, преко ноћи је било порушено. Тада се краљ Стефан обратио за помоћ свом брату, који се монасима три дана и три ноћи провео у молитви, како би градња била успешна. Жича је специфична по својој црвеној фасади, верује се и да је то урађено по замисли Светог Саве, јер ти симболизује крв страдалника за веру. Сада се она због дотрајалости обнавља.

"После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије, а Свети Сава био је први архиепископ. Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата. Забележено је да је седам краљева из династије Немањића крунисано у овом манастиру, а по народном предању верује се да је сваки краљ имао свој улаз. Само би он њиме пролазио, а тај улаз после његовог проласка би бивао зазидан. Нововековни краљеви Србије, Александар Обреновић и Петар И Карађорђевић, након крунисања су миропомазани у Жичи, што се сматра надовезивањем на традицију Немањића.", кажу за РИНУ у ТО Краљево.

Главна манастирска црква, подигнута у рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Господњем, постала је узор и остала то кроз читав 13. век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место. Комбинација различитих слојева камена и цигли чине улаз у облику куле веома интересантним. Почетком последње деценије 13. века, манастир је страдао у нападу Татара, да би га почетком 14. века обновио краљ Милутин.

"Манастир Жича сада је женски манастир о којем већ годинама вредно и предано брину монахиње које су овде пронашле свој дом. Значај који Жича, као симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета има у историји српског народа, је немерљив. Велики број верника из свих делова света, сваке године обиђе ову светињу", додају у ТО Краљево.

Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије. На пешачкој стази налази се и Манастирска продавница у којој се могу наћи сви производи манастира и велики број књига и икона.

 

 

 

РИНА

 

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsappvibertelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar

Dodaj sliku

image-gallery
|
Dodaj linkclose
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

DESNO VELIKI POŠTANSKA

Impressum

Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izrada: DD Coding

© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.