
ражи, спелте, овса и голозрног јечма. Анализе које су обавили овлашћени институти за прехрамбену технологију показују да је хељда произведена у нововарошком крају органског порекла и да црно зрно задовољава све прописане критеријуме, па би лако могла и у извоз.
„Предност овог краја је што се велика пространства могу одмах користити за органску производњу, без губљења времена на постепен прелазак са конвенционалне пољопривреде на производњу на еколошким основама”, каже агроном Јекослав Пурић.
Управо због тога златарски крај се може назвати престоницом хељде у западној Србији. У томе предњаче села Радијевићи и суседни Комарани, где се на десетинама хектара плодног земљишта гаји и даље на органски начин ова житарица. Без било какве примене заштитних хемијских средстава, на преко хиљаду метара надморске висине, где влада сурова клима, једино је и могућа њена интензивна производња.
Упркос сушној години солидан принос хељде на Златару, фото: ПП Медиа, графичка обрада фотографије: Трем принт Пријепоље
Познаваоци сматрају хељду незаменљивом међу здравим намерницама. Популарна је као здрава храна због високог удела протеина, а многи је смтарају и природним леком за којим влада велика потражња.
„Србија увози велике количине хељде јер домаћа производња не може да подмири све потребе. А не би морало да буде тако баш због њене широке примене и сигурног пласмана”, наводи Пурић.
ПП Медиа / ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.