
Са породицом се 1884. године сели за Београд где након Више женске школе, 1891. полаже испит за наставника цртања у средњим школама, а своје уметничко образовање наставила је, најпре у Првој српској цртачкој школи, а касније у Минхену, у школи Антона Ажбеа.
Своју прву али и једину самосталну изложбу, Надежда је имала 25. августа 1900. године у Великој школи у Београду.
Заједно са Браниславом Нушићем, Делфом Иванић и Мејбел Грујић, 1903. године оснива Коло српских сестара, српско женско хуманитарсно друштво.
Фото: Промо
Избијањем Балканских ратова, 1912. године, Надежда се прикључила српској војсци, као добровољна болничарка. Ретке слободне тренутке, Надежда је користила за сликање и тада настају нека од њених најпознатијих дела, као што су „Призрен”, „Грачаница”, „Девојка у народној ношњи” али и њена последња слика „Ваљевска болница”, на којој приказује беле шаторе пољске болнице у којима је и сама видала ране српксих јунака.

Том болницом, харала је епидемије пегавог тифуса, који је 3. септембра 1915. године, у 42. години угасио и живот Надежде Петровић. Иза Надежде остало је неколико стотина слика, скица и цртежа.
Надежда Петровић, „Море”
Град Чачак 1954. године, након оснивања Народног музеја покреће иницијативу да се у центру града подигне споменик славној сликарки. За скулптора је изабран Иван Мештровић, један од највећих југословенских вајара и Надеждин пријатељ. Споменик је свечано октривен 1955. године, а оно што је занимљиво јесте то да је споменик Надежди Петровић једини споменик у његовом опусу, за који Мештровић није наплатио свој рад, док је материјал обезбедио град Чачак.
Сећање на Надежду Петровић чува и Меморијал Надежде Петровић, који се од 1960. организује у граду на Морави. А у чачанској Уметничкој галерији Надежда Петровић” у току је изложба дела савремемне ликовне сцене Меморијала, чија је полазна тачка Надеждин експресивни гест са слике „Море”.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.