
"Нико није могао да претпостави колико ће расти цене енергената. Пројектовали смо неке приходе и расходе очекујући да ће да се смири корона вирус, да ће бити година стабилизације, али десио се рат" - навео је министар.
Осврнуо се и на повећање референтних каматних стопа НБС и ЕЦБ, и рекао: "Када повећавате каматне стопе, ви повећавате трошак новца. Што је скупљи, мање ће га користити и грађани, а онда ће се смирити инфлација", преноси Бизнис.рс.
Са друге стране, како је навео Мали, кроз повећање цене задуживања има мање инвестиција, а то потенцијално може да значи мању запосленост, а грађани који имају варијабилне каматне стопе имају повећање цена кредита.
"Раст каматне стопе може да доведе велике економије у рецесију. Изузетно је комплексна ситуација, треба се борити да има и стује и гаса, горива" - навео је министар.
Мали је рекао и да сада и даље функционишемо са буџетом из новембра прошле године, тако да се по формирању нове владе очекује ребаланс, као и усвајање буџета за 2023. годину.
"Желимо да обезбедимо новац за повећање плата и пензија како бисмо повећали стандард и да то повећање буде веће од инфлације" навео је министар, преноси Б92.
Мали је изјавио да је приоритет да се сачувају радна места и да се побољша животни стандард субвенционисањем цена гаса и струје, али напоменуо је и да то не може да се ради дугорочно.
"Како је рекао председник, ова зима ће бити хладна, али наредна ће бити поларна. Свака земља има мањак струје у овом тренутку, питање је да ли ћете моћи да је купите" - екао је Мали.
Указао је да је прошле недеље потписан уговор са Норвешком за план реконструкције енергетског система.
"Сада се све земље труде да буду самоодрживе када је у питању енергија, а то су огромне инвестиције и енергетика ће свакако бити један од приоритета владе" - поручио је Мали и додао да може да каже да имамо апсолутно стабилне јавне финансије.
Минимална зарада око 40.000 динара
Министар је рекао и да ће од новембра бити повећане пензије, и у јануару такође, што кумулативно значи 10 одсто. Додао је и да ће минималне зараде бити повећане 14 одсто.
"Увек имате разговоре око послодаваца и синдиката, а нису се до сада договорали, а онда држава даје предлог. Подсетићу да је 2010. минимална зарада била 15.700 динара, а сада је 35.000 динара, а наша жеља је да буде преко 40.000. Потрошачка корпа је сада порасла на 82.000, али то никада није било везано за минималне зараде" - казао је Мали.
Такође, додао је да се повећавају плате и у јавном сектору, а да ће се помоћи и послодавцима када је реч о доприносима.
"Повећање минималне зараде повећава трошкове послодаваца, расте и цена нафте, дакле велики су трошкови, а онда долази до отпуштања, зато ће држава помоћи. За то ћемо морати да издвојимо 350 милиона евра. Пошто имамо стабилне јавне финансије, то омогућава да реагујете у кризи" - навео је и додао да су отворено рекли да хоће да помогну, на терет државе, али да држава преживи.
ГЗС/Блиц
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2026. Sva prava zadržana.